Whalefall recenzija pre premijere: sat vremena vazduha u stomaku ulešture, a Brian Duffield je već dokazao da ume sa nemogućim
Postoje filmske ideje koje ispričate u jednoj rečenici, pa se pola društva nasmeje, a druga polovina se tiho naježi. Whalefall je upravo takva: mladog ronioca proguta ulešura i ostaje mu sat vremena da se izvuče napolje. Nedelju dana pred premijeru, utisak je da bi ovo mogao da bude jedan od najhrabrijih, ali i najrizičnijih filmova ove jeseni.
Premisa koja zvuči apsurdno, ali je zapravo jaka, i to u rukama reditelja koji je već pokazao da iz nemogućih situacija ume da iscedi pravu napetost.
Podaci o filmu
| Premijera u Srbiji | 15. 10. 2026. |
|---|---|
| Režija | Brian Duffield |
| Uloge | Emily Rudd, Josh Brolin, Jane Levy, Elisabeth Shue, Austin Abrams, John Ortiz |
| Žanr | Trileri |
| Zemlja | Američki filmovi |
O čemu se radi? Sin, otac i jedna ogromna riba koja zapravo nije riba
Postavka je krajnje jednostavna, i baš zato vuče. Jay Gardiner kreće u ronjenje kod obala centralne Kalifornije jer želi da pronađe posmrtne ostatke oca koji je nedavno nastradao. Već to bi bilo dovoljno za film o tugovanju, ali Whalefall ovde dodaje gas: ulešura impozantnih razmera jednostavno proguta Jaya.
Od tog trenutka situacija je sledeća: kiseonika za sat vremena, utroba živog stvorenja, mrak i spoznaja da bi očeve surove lekcije mogle da budu ključ za izlaz. Studio film najavljuje kao epski, dramatičan triler o preživljavanju, i u toj jednoj rečenici nalazi se sve što me uzbuđuje: sat koji otkucava, klaustrofobija i priča o ocu i sinu koja se razrešava na najneočekivanijem mogućem mestu.
Šta se tačno dešava u stomaku kita, kako Jay pokušava da izađe i da li mu to polazi za rukom, o tome ne znamo ništa, i to je sasvim u redu. Kod ovakvih filmova radost otkrivanja je ono za šta plaćate kartu.
Brian Duffield, specijalista za žanrovsko ludilo
Da neko smisli kako treba snimiti film o preživljavanju u stomaku kita, Brian Duffield bi mi bio među prvim imenima na pameti. On je napisao scenario za Underwater, gde su likovi takođe bili pritisnuti dubinom, zatim za Love and Monsters, u kom se preživljavalo među džinovskim stvorenjima, a kao reditelj je posle filmova Spontaneous i No One Will Save You pokazao da se sa žanrovima igra odvažno.
Naročito mi ovaj poslednji uliva poverenje. No One Will Save You je gotovo bez dijaloga, oslonjen na jednu jedinu junakinju, održavao napetost od početka do kraja, a baš takva veština treba i ovde. Jedan čovek, zatvoren prostor, malo prilike za razgovor. Ako iko može da učini da unutrašnjost kita ne bude smešna nego zastrašujuća, to je on.
Iza svega stoje 20th Century Studios i Imagine Entertainment, dakle ovo nije produkcija iz garaže. Novca ima, a kod ideje koja ovoliko zavisi od vizuelnog to nije nebitno.
Glumačka postava na koju nema zamerki
Za sada nije poznato ko koga tumači, pa neću ni nagađati. Sama lista imena, međutim, govori dovoljno.
- Josh Brolin još od filmova Nema zemlje za starce i Dina, a naravno i od uloge Tanosa, zna kako na platno da donese čvrstinu i težinu. U priči u kojoj očeve lekcije imaju ključnu ulogu nije teško zamisliti zašto je tu, ali o tome će presuditi sam film.
- Emily Rudd je postala poznata zahvaljujući Netflixovoj seriji One Piece, a sada ćemo je videti u sasvim drugačijem, mračnijem okruženju.
- Jane Levy je rimejkom Evil Dead i trilerom Don't Breathe već dokazala da su strah i preživljavanje njen domaći teren.
- Elisabeth Shue je od nastavaka Povratka u budućnost do serije The Boys pokazala mnogo lica.
- Uz njih ekipu pojačavaju Austin Abrams i John Ortiz.
Ovakva postava sugeriše da film ne želi samo da sedi u stomaku kita, već da oko toga postoji i snažan ljudski okvir. Koliko će mu vremena biti posvećeno, ne znamo.
Šta bi moglo da bude odlično?
Najbolji trileri o preživljavanju uvek kreću od jednostavne situacije. 127 sati je stena i ruka, The Shallows stena i ajkula, Gravitacija čovek i beskrajni svemir. Whalefall pripada istoj porodici, samo sa mnogo bizarnijom scenografijom.
Tri su razloga za optimizam:
- Sat koji otkucava. Sat vremena kiseonika su surovo jasni ulozi. Nema okolišanja, svaki minut se računa, a gledalac diše zajedno sa junakom.
- Emotivno jezgro. To što Jay traga za očevim ostacima i što mu očeve lekcije mogu pomoći daje priči sloj koji je izdiže iznad pukog spektakla. Spoj tugovanja i borbe za život mogao bi da bude veoma snažan.
- Vizuelni svet. Unutrašnjost ulešture je za film potpuno netaknuta teritorija. Ako scenografi dobro odrade posao, mogli bismo da vidimo nešto što nikada ranije nismo.
Gde bi kit mogao da se oklizne?
Ne bih bio iskren kad ne bih rekao otvoreno: ova ideja hoda po ivici žileta. Još od biblijskog Jone i Pinokija, stomak kita je u kulturi pre bajkovit nego zastrašujući prostor, i ako film pogodi pogrešan ton, lako može da postane nenamerno smešan.
Drugi rizik je ritam. U priči smeštenoj u zatvoren prostor vrlo je teško održati napetost svežom, naročito ako ima mnogo monologa ili flešbekova. Ako linija oca i sina dobije previše prisećanja, iz balona bi mogao da izađe vazduh, i to doslovno.
Na kraju, tu je pitanje uverljivosti. U trileru gledalac prihvata mnogo toga, ali samo ako je film dosledan sopstvenim pravilima. Na osnovu Duffieldovih dosadašnjih radova verujem da će to shvatiti ozbiljno, ali ovo je najveći znak pitanja.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji obožavaju klaustrofobične filmove o preživljavanju na jednoj lokaciji i spremni su na neobičnu, odvažnu premisu. Ljubitelji Duffieldovih ranijih radova ovo mogu smatrati obaveznim.
- Radije preskoči ako: Oni koji teško podnose zatvorene prostore, mrak i pomisao na gušenje, kao i oni koji neverovatne premise odbacuju unapred, bolje da ostanu na obali.
Ako ti se dopada, pogledaj i: 127 sati (2010), The Shallows (2016), Gravitacija (2013), In the Heart of the Sea (2015), Open Water (2003)
Česta pitanja
Kada Whalefall stiže u bioskope u Srbiji?
Premijera filma Whalefall u Srbiji zakazana je za 15. oktobar 2026.
O čemu govori Whalefall?
Jay Gardiner roni kod obala centralne Kalifornije u potrazi za ostacima nedavno preminulog oca, ali ga proguta ogromna ulešura. Sa kiseonikom za sat vremena mora da pronađe izlaz i shvata da bi očeve surove lekcije mogle da budu ključ za spas.
Ko je režirao Whalefall?
Film je režirao Brian Duffield, koji je ranije privukao pažnju filmom No One Will Save You.
Ko glumi u filmu Whalefall?
U filmu igraju Emily Rudd, Josh Brolin, Jane Levy, Elisabeth Shue, Austin Abrams i John Ortiz.
Kog je žanra Whalefall?
Reč je o američkom trileru o preživljavanju, u produkciji kuća 20th Century Studios i Imagine Entertainment.
Vredi li zaroniti s njim u mrak bioskopske sale?
Na osnovu onoga što znamo pre premijere, odgovor je da: ovaj film vredi sačekati i pogledati na velikom platnu. Retko dobijamo ovako svežu, ovako ludu, a opet ovako jednostavno shvatljivu premisu od velikog studijskog trilera, i retko iza nje stoji reditelj koji je već dokazao da i iz nemogućih situacija ume da izvuče napetost. Whalefall bi mogao da bude jedno od velikih iznenađenja godine, a mogao bi i da ga proguta sopstvena ambicija. Ja se kladim na njegovu hrabrost. Očekivana ocena: jaka osmica, a ako i emotivna linija pogodi metu, i više od toga.