Blic recenzija: Džejson Stejtam lovi ubicu policajaca po najmračnijim ulicama Londona
Džejson Stejtam ovog puta nije vozač ni plaćeni ubica, već londonski pandur protiv kog se vodi disciplinski postupak i koga protokol baš ne zanima. Blic je sirov, prljav, mestimično baš surov krimić koji se vrti oko manijaka koji ubija policajce. Nije revolucionaran film, ali tačno zna šta hoće: da udari jako.
Tvrd, oštar britanski policijski film koji stoji na Stejtamovoj harizmi i iznenađujuće jakoj sporednoj postavi, čak i kad scenario povremeno zapne.
Podaci o filmu
| Original | Blitz |
|---|---|
| Režija | Elliott Lester |
| Uloge | Jason Statham, Paddy Considine, Aidan Gillen, Zawe Ashton, Luke Evans, David Morrissey |
| Žanr | Krimići, Akcioni filmovi, Trileri |
| Trajanje | 97 min |
| Zemlja | Francuski filmovi, Britanski filmovi, Američki filmovi |
O čemu govori Blic, bez spojlera?
Policijska stanica na jugoistoku Londona, blago rečeno, nije u najboljem izdanju. Protiv njihovog najboljeg detektiva, Toma Branta, vodi se postupak jer je napao psihijatra. Komandiru stanice je supruga nedavno poginula u stravičnoj saobraćajnoj nesreći. A Elizabet Fols, crnkinja iz odeljenja, neprestano se bori sa kompleksom manje vrednosti koji nosi zbog svog pola i boje kože.
U ovu prilično načetu ekipu upada serijski ubica koga mediji zovu jednostavno Blic. On ne bira žrtve nasumično: ubija isključivo policajce, i to zato da bi stekao slavu. Od tog trenutka sve ide samo nagore, a pandurima koji su ionako na dnu ostaje da se istovremeno bore sa sopstvenim demonima i sa ubicom koji živi od pažnje.
Toliko je dovoljno znati unapred. Snaga filma nije u velikoj misteriji, već u atmosferi i likovima, pa ostalo prepuštamo vama da otkrijete.
Stejtam, policajac bez discipline
Karijeru Džejsona Stejtama pokrenuli su Lock, Stock and Two Smoking Barrels i Snatch, zatim su usledili The Transporter i Crank, i time se zauvek zaglavio u istoj fioci: ćelavi tvrdi momak koji prvo udari, pa onda pita. Blic tu sliku ne menja iz korena, ali joj dodaje zanimljivu nijansu. Tom Brant je policajac, dakle u teoriji je na strani zakona, a zapravo je nasilan baš kao i oni koje juri.
Stejtam je ovde konačno u engleskom okruženju, sa engleskim naglaskom, i vidi se da se oseća kao kod kuće. Ima u njemu nekog kiselog, mrzovoljnog humora koji mu dobro stoji, i iako niko ne treba da očekuje dramsku dubinu, bes njegovog lika je uverljiv. On je motor filma, i kad god je na ekranu, Blic funkcioniše.
Sporedni glumci koji kradu šou
Ako postoji pravi razlog da pogledate Blic, to je glumačka ekipa. Pedi Konsidin igra Portera Neša, a ko ga je gledao u filmu Dead Man's Shoes, zna koliko intenzivan glumac on ume da bude. Konsidinovo tiše, introvertno prisustvo odlična je protivteža Stejtamovoj bučnosti, a dinamika njih dvojice jedan je od najboljih delova filma.
Ejdan Gilen, koga većina zna kao Maloprstog iz Igre prestola, pojavljuje se kao Beri Vajs, dok Zave Ešton kao Elizabet Fols dobija jedan od najzanimljivijih i najranjivijih likova u filmu. Na spisku su još Luk Evans (Krejg Stouks), Dejvid Morisi (Danlop), Ron Donaki (narednik Kros) i Džo Dempsi (Teo Nelson). To je britanska glumačka ekipa na kojoj bi joj pozavideo i film sa daleko većim budžetom.
Problem je samo što ne dobijaju svi dovoljno prostora. Neki rukavci priče pucaju baš kad počnu da postaju zanimljivi.
Režija Eliota Lestera: prljavi London, malo sjaja
Film je režirao Eliot Lester, a njegova najbolja odluka je to što London ni ne pokušava da učini sjajnim. Ovo nije grad sa turističkih razglednica: sive zgrade, vlažne ulice, otrcana policijska stanica u kojoj su svi umorni i nervozni. Atmosfera je mračna, suva, ponegde baš teška, i to savršeno pristaje krimiću o ubici policajaca.
Trajanje od 97 minuta je zategnuto, bez suvišnog praznog hoda, ali se ponekad oseti da se film klati između dva žanra. Sa jedne strane hoće da bude drama o slomljenim pandurima, sa druge klasična Stejtamova akcija. Te dve strane se ne spajaju uvek savršeno, pa ton povremeno trapavo skače između turobnog i gotovo stripovskog.
Gde Blic posrće?
Najveća slabost je scenario. Motiv ubice, jurnjava za slavom, odlična je polazna ideja koja bi mogla da kaže nešto oštrije o medijima i kultu poznatih, ali film radije ostaje na površini. Traume likova uvede, a onda sa njima često ne uradi dovoljno.
Uz to, ko je gledao mnogo trilera o serijskim ubicama, prepoznaće strukturu igre mačke i miša. Nema tu one zamršene, pametne napetosti koju nude vrhunci žanra. Blic je više snažan nego pametan, i to je bolje znati unapred.
- Šta radi: par Stejtam i Konsidin, sirova londonska atmosfera, zategnut ritam.
- Šta manje radi: površni sporedni rukavci, neujednačen ton, neiskorišćen motiv ubice.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Stejtamovim fanovima, ljubiteljima sirovih britanskih krimića i svima koji za kišno veče žele zategnut, tvrd policijski film.
- Radije preskoči ako: Ko očekuje zamršen, psihološki dubok triler o serijskom ubici, ili ne podnosi grubo nasilje i turobnu atmosferu, bolje neka potraži nešto drugo.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Sedam (1995), Harry Brown (2009), The Bank Job (2008), Zodiac (2007), The Mechanic (2011)
Česta pitanja
Kada je izašao Blic?
Premijera filma Blic bila je 20. maja 2011.
O čemu govori Blic?
Načeta ekipa jedne londonske policijske stanice mora da uhvati serijskog ubicu koga mediji zovu Blic, a koji ubija isključivo policajce kako bi stekao slavu.
Koliko traje Blic?
Film traje 97 minuta.
Ko je režirao Blic?
Film je režirao Eliot Lester.
Ko glumi u filmu Blic?
Džejson Stejtam (Tom Brant), Pedi Konsidin (Porter Neš), Ejdan Gilen (Beri Vajs), Zave Ešton (Elizabet Fols), Luk Evans (Krejg Stouks), Dejvid Morisi (Danlop), Ron Donaki (narednik Kros) i Džo Dempsi (Teo Nelson).
Koje zemlje su producirale Blic?
Film je nastao kao francusko, britansko i američka koprodukcija.
Isplati li se seći ispred Stejtamovog najprljavijeg policijskog filma?
Da, ako znate u šta se upuštate. Blic nije remek delo žanra, niti pokušava da bude. Ovo je tvrd, mračan britanski krimić od 97 minuta koji radi sa jakom glumačkom ekipom i dobrom polaznom idejom, čak i ako scenario iz nje ne izvlači maksimum. Stejtam je u svojoj formi, a Konsidin mu tiho krade scene. Za kišno veče, sa pivom u ruci, daje tačno ono što obećava: londonski mrak i mnogo dobro odmerenih udaraca.