Yön lapsi recenzija: u dubini finske šume majčinstvo je najmračniji horor
Postoji ona vrsta straha koju niko ne izgovara naglas dok se na proslavi slavi beba koja tek treba da stigne: šta ako sa mojim detetom nešto ozbiljno nije u redu? Yön lapsi se gradi upravo na toj neizgovorivoj misli i u tišini finskih šuma je uvrće sve dok gledanje ne postane fizički neprijatno. Hanna Bergholm ne želi da vas plaši iznenadnim trzajima, nego da vam se uvuče pod kožu, i to joj uglavnom polazi za rukom.
Mučan, hrabar i mestimično nemilosrdno neprijatan horor o majčinstvu, koji više boli nego što plaši, i baš zato ostaje u sećanju.
Podaci o filmu
| Režija | Hanna Bergholm |
|---|---|
| Uloge | Seidi Haarla, Rupert Grint, Pamela Tola, Pirkko Saisio, Rebecca Lacey, John Thomson |
| Žanr | Filmske drame, Horor filmovi |
| Trajanje | 92 min |
| Zemlja | Finski filmovi |
Idila usred šume koja nikada nije bila idila
Postavka je namerno jednostavna. Saga i njen muž Britanac Jon vraćaju se u kuću u kojoj je ona odrasla, zabačeno mesto duboko u finskoj prirodi, sa nadom da će tamo izgraditi savršen porodični život. Rađa im se dete i od tog trenutka sve polako počinje da klizi. Saga oseća da nešto nije u redu sa njenim sinom, dok je okolina neprestano smiruje pričom da je to samo umor, hormoni i nova situacija.
Više od ovoga zaista ne vredi znati unapred, a iskreno, neću ni otkrivati. Snaga filma je u tome kako se ta početna situacija sloj po sloj zamračuje. Brak se raspada, Jon očajnički pokušava da sačuva porodicu, a Saga je sve usamljenija sa svojom sumnjom. Užasnu istinu o novorođenčetu naslućuje samo ona, a gledalac sedi u istoj mučnoj poziciji kao i ona: da li verovati njoj ili svima ostalima?
Hanna Bergholm ponovo čačka porodično gnezdo
Ko je gledao prethodni dugometražni film Hanne Bergholm, finski telesni horor Pahanhautoja koji je privukao ozbiljnu međunarodnu pažnju, tačno zna šta da očekuje. Rediteljka obožava pastelnu, izlogu dostojnu porodičnu površinu, a još više obožava trenutak kada ispod nje izmili nešto sluzavo, pulsirajuće i nagonsko. Yön lapsi je logičan nastavak te ideje: tamo je telo dobila napetost između tinejdžerke i njene majke, ovde samo majčinstvo.
Jedna od najvećih vrlina Bergholmove je to što ne žuri. Trajanje od 92 minuta je zategnuto, ali film ipak ne juri ka sledećem šoku. Pušta tišinu, mračna stabla i zidove kuće da odrade posao. A kada udari, onda zaista udari. Ovo nije horor u kojem vas muzika unapred upozorava da sledi skok. Ovo je onaj gde se posle dugog, mirnog kadra uhvatite kako zadržavate dah, a ni sami ne znate tačno zašto.
Oni koji na leđima nose strah
Glumačka postava je zanimljiva mešavina. Na jednoj strani je finska ekipa: Seidi Haarla, Pamela Tola i Pirkko Saisio, ime koje je u finskoj kulturi nezaobilazno. Na drugoj su Britanci: Rebecca Lacey, John Thomson i naravno Rupert Grint, kojeg većina i dalje pamti kao Rona Vizlija, iako poslednjih godina bira izrazito hrabre i mračne uloge. Ko ga je gledao u seriji Servant M. Najta Šamalana, zna da se u napetim, mučnim košmarima vezanim za bebu oseća sasvim kao kod kuće.
Film je, međutim, jasno izgrađen oko psihičkog stanja majke, i upravo centralna uloga odlučuje da li cela stvar funkcioniše. Na sreću, funkcioniše. Gluma je suzdržana, iritantno uverljiva i prenosi baš onu nesigurnost od koje film živi: istovremeno verujemo Sagi i strahujemo za nju. Sporedni likovi koji je smiruju, odmahuju rukom i objašnjavaju podjednako su zastrašujući kao i sama pretnja, jer im je ponašanje poznato. Svi znamo nekoga ko baš tako razgovara sa iscrpljenom, uplašenom mladom majkom.
Šta zaista pogađa
- Hrabrost teme. O mračnoj strani perioda posle porođaja film retko govori ovako otvoreno. Yön lapsi ne drži predavanja, ali je jasno da su ćutanje i umanjivanje problema podjednako otrovni kao bilo koja natprirodna sila.
- Lokacija. Finska šuma ovde nije kulisa, nego lik. Prelepa, beskrajna i potpuno ravnodušna. Nema kuda da se pobegne, nema koga da se pozove, i ta izolovanost pritiska svaku scenu.
- Raspad braka. Najsurovije scene često nisu horor elementi, već dvoje odraslih ljudi koji se sve manje razumeju. Jonovo očajničko držanje za jedinstvo porodice ponekad boli više od bilo kog šokantnog prizora.
- Mešanje žanrova. Drama i horor se ovde zaista stapaju, umesto da teku jedno pored drugog. Zbog toga je film više od veštog plašenja.
Gde mašinerija škripi
Nije sve savršeno. Ko očekuje klasičan, brz horor sa mnogo iznenadnih skokova, lako može izgubiti strpljenje u prvoj polovini filma. Tempo Bergholmove je svesno spor i ima trenutaka kada izgradnja atmosfere više deluje kao tapkanje u mestu. I metafora je prilično providna: ko je ikada čitao ili gledao horor o majčinstvu, prilično brzo nasluti kuda misao vodi. To nije nužno problem, ali je snaga iznenađenja tako manja.
Drugi rizik je preterana neprijatnost. Bergholmova se ne plaši telesnih, odvratnih, utrobnih elemenata, i kod nekih će to prebaciti film u zonu gde ne dominira strah, nego gađenje. Stvar je ukusa, ali bolje je znati unapred. A ko je nedavno postao roditelj ili upravo očekuje bebu, zaista bi trebalo dvaput da razmisli da li sada želi da ga gleda.
Rozmarina unuka među jelama
Yön lapsi je deo duge i časne tradicije. Od Polanskijevog klasika znamo da su majčinstvo, trudnoća i dete jedno od najplodnijih tla horora, jer diraju naše najdublje, najiskonskije strahove. Babadook je odnos tuge i iscrpljene majke doveo do košmara, a Nasleđe porodičnu traumu. Film Hanne Bergholm se dobro uklapa u taj niz, ali skandinavska hladnoća, mučna blizina prirode i karakterističan, pomalo groteskan pogled rediteljke daju mu sopstveno lice.
Mešavina engleskog jezika i finskih glumaca dodaje još jedan sloj: Saga se vraća kući, Jon je stranac u tom svetu, i ta kulturna udaljenost takođe se uvlači u pukotine braka. To nije glasna poruka, već tiho, stalno trenje u pozadini.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji vole psihološki horor koji se gradi polako i ne smeta im kada ih film ne pusti ni posle odjavne špice. Za ljubitelje filma Pahanhautoja obavezno.
- Radije preskoči ako: Za one koji žele brzo plašenje sa mnogo skokova ili teško podnose telesni, utrobni horor. Ni mladi roditelji i trudnice ne moraju baš sada da ga gledaju.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Rosemary's Baby (1968), The Babadook (2014), Hereditary (2018), The Omen (1976)
Česta pitanja
O čemu govori Yön lapsi?
Saga i njen muž Britanac Jon sele se u kuću u kojoj je ona odrasla, duboko u finskim šumama. Posle rođenja deteta Saga je sve sigurnija da nešto nije u redu sa njenim sinom, dok se njihov brak raspada.
Koliko traje Yön lapsi?
Film traje 92 minuta.
Da li je Yön lapsi za decu?
Ne. Film sadrži mučne i telesno eksplicitne horor scene i namenjen je odrasloj publici.
Ko je režirao Yön lapsi?
Film je režirala finska rediteljka Hanna Bergholm.
Ko glumi u filmu Yön lapsi?
Glavne uloge tumače Seidi Haarla, Rupert Grint, Pamela Tola, Pirkko Saisio, Rebecca Lacey i John Thomson.
Da li biste se s njim uvukli u mračnu finsku noć?
Yön lapsi nije film koji gledate sa kokicama u ruci, vrišteći sa društvom. Pre je od one vrste posle koje tiho izađete iz bioskopa, a danima vam se vraća neka slika ili rečenica. Hanna Bergholm ponovo dokazuje da je porodično gnezdo jedno od najstrašnijih mesta za horor i da je najgore čudovište ponekad ono o kojem niko ne želi da govori. Nije bez mana, mestimično je prespor, mestimično previše predvidljiv, ali je hrabar, lični i mučno efektan. Ako podnosite ovakve stvari, idite i povedite nekoga sa kim ćete posle moći da razgovarate. Biće vam potrebno.