Children of Blood and Bone recenzija pre premijere: Oriša bi mogla da postane sledeći veliki fantasy svet
Kad bi neko sastavljao glumačku ekipu iz snova za jedan fantasy spektakl, verovatno bi zapisao baš ova imena. Children of Blood and Bone na papiru ima sve što je potrebno da postane jedan od najvećih događaja u žanru. Ostaje samo pitanje da li će od tolikog talenta nastati živ svet koji diše, ili tek lepo osvetljena prozivka zvezda.
Jaka rediteljka, neverovatna podela uloga i svež fantasy svet: ako scenario bude držao korak, ovo bi mogao da bude prvo pravo iznenađenje 2027. godine.
Podaci o filmu
| Režija | Gina Prince-Bythewood |
|---|---|
| Uloge | Chiwetel Ejiofor, Idris Elba, Regina King, Viola Davis, Cynthia Erivo, Damson Idris |
| Žanr | Fantastični filmovi |
| Zemlja | Američki filmovi |
Ukradena magija i kraljevska deca u pobuni: o čemu se radi?
Film nas vodi u fantastični svet Oriše, gde mlada žena kreće na put da povrati magiju koja je silom oteta njenom narodu. Ne ide sama: zajedno sa bratom sklapa savez sa kraljevom ćerkom i sinom, kako bi se zajedno suprotstavili brutalnoj vladavini njihovog oca.
Toliko otkriva zvanični opis, i iskreno, to mi je sasvim dovoljno da načuljim uši. Osnovna postavka je klasična, ali ima obrt koji odmah obećava dramu: na strani pobunjenika stoje upravo tiraninova deca. Ovo nije prosta priča o dobru protiv zla, već i porodična tragedija u kojoj se lojalnost, krv i savest sudaraju. Ako film ozbiljno shvati taj unutrašnji sukob, mogao bi da bude mnogo više od još jedne avanture o izabranom junaku.
I sam motiv izgubljene magije je snažan. Ne radi se o nekome ko tek otkriva svoje posebne moći, već o čitavoj zajednici kojoj je oteto nešto što je bilo deo njenog identiteta. Ovo je fantasy u kome magija nije samo vizuelni efekat, već simbol nasleđa, kulture i sećanja. Upravo ovakve priče čekam u ovom žanru.
Ovo nije podela uloga, ovo je dodela nagrada
Pogledajmo pažljivo spisak, jer ovako nešto ne viđamo svaki dan. Viola Davis, Idris Elba, Chiwetel Ejiofor, Regina King, Cynthia Erivo, Lashana Lynch, Amandla Stenberg, Damson Idris, Tosin Cole i Thuso Mbedu. Ova ekipa donosi istovremeno dramsku težinu nagrađenu Oskarom, blokbaster rutinu i mladu, svežu energiju.
Samo prisustvo Viole Dejvis i Redžine King garantuje da dramatičnije scene neće zvučati prazno. Za Čivetela Edžiofora još od filma 12 godina ropstva znamo koliko bola ume da sabije u jedan pogled. Idris Elba je onaj tip glumca koji samom pojavom vlada scenom, bilo da igra heroja ili pretnju. Sintija Erivo se posle Wicked već odomaćila u velikim fantasy spektaklima, a Lašana Linč je od filma Nije vreme za umiranje pokazala da ima osećaj i za akciju.
Ni mlađa generacija ne zaostaje. Amandla Stenberg je ostala upamćena još iz Igara gladi, a od tada je odrasla u ozbiljnim dramskim ulogama. Tuso Mbedu je jedna od najuzbudljivijih mladih glumica koje sam video poslednjih godina.
Ko tačno koga igra, sada neću da nagađam, ali jedno je sigurno: retko koji fantasy ima i sporedne uloge ovog kalibra. Upravo tu krije se i jedini rizik, ali o tome kasnije.
Gina Prince-Bythewood, rediteljka žena ratnica
Ako mene pitate, najbolja vest nije podela uloga, već ime rediteljke. Gina Prince-Bythewood je poslednjih godina snimila dva filma koja prilično jasno najavljuju šta može da donese ovde. The Old Guard je pokazao da ume da od natprirodnog materijala napravi akciju koja seče do kosti i stoji čvrsto na zemlji. The Woman King je dokazao da se epska priča o ženama ratnicama može ispričati tako da emotivni lukovi likova ne nestanu između bitaka.
Uz to, na snimanju filma The Woman King bile su i Viola Dejvis, Lašana Linč i Tuso Mbedu, što znači da rediteljka radi sa delimično uigranom ekipom. To ništa ne garantuje, ali iz ovakvih ponovnih susreta često nastane nešto posebno, jer glumci tačno znaju šta se od njih očekuje.
U njenim ranijim radovima uvek je bila prisutna ljudska mera. Još u filmu Love & Basketball fokus je bio na odnosima, a ne na površini. U fantasy priči gde se niti zatežu između braće i sestara, kraljevske dece i oca tiranina, potrebna je baš takva rediteljska osetljivost.
Šta bi ga moglo učiniti zaista velikim?
Poslednjih godina deo velikih fantasy filmova ili je ostao zarobljen u dobro poznatim evropskim srednjovekovnim kulisama, ili je bio toliko zaljubljen u sopstveni CGI svet da je zaboravio da ispriča priču. Oriša već samim imenom obećava nešto sasvim drugačije: svež svet izgrađen na sopstvenim kulturnim korenima, kakav većina publike nikada nije videla na platnu.
- Novi vizuelni jezik: manje istrošena mitološka i estetska pozadina krije ogroman potencijal za prizore.
- Pravi ulozi: tema ugnjetavanja i otetog nasleđa može da donese ozbiljniju težinu od uobičajenog spasavanja sveta.
- Akcija koja boli: sudeći po dosadašnjim filmovima rediteljke, borbe će verovatno biti fizičke i teške, a ne bestežinski digitalni plesovi.
- Porodična drama: dilema kraljeve dece mogla bi da bude tajno oružje filma.
Ako bar tri od ovih stvari budu u potpunosti ostvarene, govorimo o filmu koji ćemo pominjati i godinama kasnije, a koji bi mogao da postane i temelj nove franšize.
Gde bi moglo da se oklizne?
Ipak, nisam naivan. Kod ovakve parade zvezda uvek postoji opasnost da film želi previše: svako veliko ime dobije scenu ili dve za pamćenje, a priča mladih glavnih junaka se izgubi u defileu koji podseća na niz gostujućih nastupa. Izgradnja novog sveta sama po sebi zahteva mnogo vremena i objašnjavanja, pa ako scenario ne pogodi pravu meru, lako možemo dobiti pretrpan prvi čin pun ekspozicije.
Drugi rizik je ton. Sve ukazuje na to da film cilja na široku publiku i da neće potpuno potonuti u mrak, iako bi tema brutalnog ugnjetavanja zahtevala oštrinu. Radoznao sam kako će rediteljka balansirati između porodične avanture i teške teme.
Na kraju, tu je pitanje vizuelnog utiska. Ovakav svet funkcioniše samo ako ga osećamo opipljivim. Ako se magija svede na digitalnu paradu svetlosti, sve može da izgubi dušu. Na osnovu dosadašnjih radova Prince-Bythewood u tome joj verujem, ali to će biti jedan od najvećih ispita za film.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji žele svež fantasy, smešten van ustaljenih srednjovekovnih kulisa, i vole kada iza akcije stoje pravi emotivni ulozi i snažna gluma. Za ljubitelje filma The Woman King obavezno.
- Radije preskoči ako: Onima koje veliki fantasy filmovi sa izgradnjom sveta već zamaraju, ili koji traže isključivo laganu, duhovitu avanturu, ovo će verovatno biti previše ozbiljno i preteško.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Crni Panter (2018), Dina (2021), Igre gladi (2012), Willow (1988)
Česta pitanja
Na čemu je zasnovan film Children of Blood and Bone?
Film je smešten u fantastični svet Oriše i prati priču o otetoj magiji, pobuni i kraljevskoj porodici podeljenoj sukobom, a režirala ga je Gina Prince-Bythewood.
O čemu govori Children of Blood and Bone?
U fantastičnom svetu Oriše mlada žena kreće na put da povrati magiju silom otetu njenom narodu. Zajedno sa bratom sklapa savez sa kraljevom ćerkom i sinom kako bi se suprotstavili kraljevom brutalnom ugnjetavanju.
Ko je režirao Children of Blood and Bone?
Film je režirala Gina Prince-Bythewood, koja potpisuje i filmove The Old Guard i The Woman King.
Ko glumi u filmu?
U filmu igraju Chiwetel Ejiofor, Idris Elba, Regina King, Viola Davis, Cynthia Erivo, Damson Idris, Amandla Stenberg, Lashana Lynch, Tosin Cole i Thuso Mbedu.
Da li je film pogodan za mlađu publiku?
Film je avanturistički fantasy namenjen širokoj publici, ali se bavi teškim temama poput ugnjetavanja, pa je bolji izbor za tinejdžere nego za najmlađe gledaoce.
Da li vredi čekati da se kapije Oriše otvore?
Po meni vredi, i to itekako. Retko se za jedan fantasy okupi ovoliko talenta, a da je za kormilom rediteljka koja je već dokazala da ume da bude istovremeno epska i ljudska. Children of Blood and Bone nije još jedan nastavak niti ko zna koji rimejk, već sopstveni svet sa sopstvenim junacima, i to je samo po sebi osveženje u današnjem bioskopskom repertoaru. Rizici postoje, pretrpanost i pitanje tona su stvarna opasnost, ali moja očekivanja su jasno pozitivna. Kada film stigne, potražite najveće platno koje možete: Orišu prvi put treba videti baš tamo.