Clayface recenzija unapred: holivudska zvezda koja se topi u čudovište
Retko se desi da je u sinopsisu filma o čudovištu najstrašnija reč ljubav. Clayface priča o raspadu holivudske zvezde koja posle tajanstvenih eksperimenata postaje biće žedno osvete, i ta postavka mi je odmah uključila sve alarme, u najboljem smislu. Dvadeset drugog oktobra saznaćemo da li James Watkins zaista donosi horor tela i duše ili samo još jedno gumeno čudovište.
Na papiru jedan od najhrabrijih horora ove jeseni, koji će vam, sudeći po rediteljevoj prošlosti, više raditi na stomaku nego na očima.
Podaci o filmu
| Premijera u Srbiji | 22. 10. 2026. |
|---|---|
| Režija | James Watkins |
| Uloge | Max Minghella, Naomi Ackie, Eddie Marsan, Tom Rhys Harries, David Dencik, Francesca Corney |
| Žanr | Horor filmovi |
| Zemlja | Američki filmovi |
O čemu je reč? Zvezda koja bukvalno gubi lice
Zvanični opis ne troši mnogo reči, i to mi deluje kao dobar znak. Imamo nekoga ko je nekada bio blistava zvezda Holivuda, a postaje čudovište gladno osvete. Glavni junak gubi sebe, iz njega nestaje čovek, a ono što je najsurovije: bledi i osećanje do kog mu je najviše stalo, ljubav. Sve to pokreću tajanstveni naučni eksperimenti koji ga uvlače u jeziv, mračan svet.
To su činjenice i ne želim da im dodajem više nego što treba. Ali ono što se iz tih nekoliko rečenica da pročitati baš me intrigira: ovo nije klasična priča tipa "dolazi čudovište, bežimo". Ovde je čudovište sam glavni junak, a horor kreće iznutra. Pitanje nije ko će poginuti, već koliko će ostati od nekoga ko polako zaboravlja zašto je uopšte nekada voleo.
Glina kao motiv je genijalno jednostavna: može da se mesi, oblikuje, pretvori u bilo šta, i upravo zato nema sopstveni oblik. Teško je smisliti precizniju metaforu za Holivud. Naslov će mnoge podsetiti na Betmenovog protivnika iz DC stripova, ali sudeći po opisu, ovaj film pre svega želi da funkcioniše kao horor i ljudska tragedija, a ne kao superherojska tuča.
James Watkins, majstor neprijatnih minuta
Ako mene pitate, najjači argument u korist filma je ime reditelja. James Watkins je autor koji ne plaši, već guši. Eden Lake je i dan danas jedan od najsurovijih britanskih trilera koje sam gledao, film posle kog vam danima ostaje gorak ukus u ustima. Žena u crnom bila je klasična priča o duhovima, puna zagušljive atmosfere i staromodnog šarma, a američkom verzijom filma Speak No Evil pokazao je da odlično barata i tankom granicom između društvene neprijatnosti i otvorenog nasilja.
Ono što ove filmove spaja: Watkinsa zanima šta se dešava sa čovekom kada s njega spadne civilizovana glazura. Upravo to je i sirovina filma Clayface. Zvezda koja je do tada živela od površine, od slike, od svog lica, sada sve to gubi. Teško je zamisliti bolji spoj reditelja i teme.
Jednu stvar ipak ne znamo: koliko se Watkins snalazi u većem, na efektima zasnovanom hororu. Do sada mu je jača strana bio suzdržan, prizemni strah. Ako to uspe da prenese u film o preobražaju, biće to pun pogodak. Ako efekti preuzmu glavnu reč, mogao bi da izgubi baš ono u čemu je najbolji.
Glumačka postava bez slabe karike
Spisak glumaca nije parada superzvezda sa plakata, već niz pouzdanih, upečatljivih glumaca, i mislim da je to svesna odluka.
- Max Minghella vam je možda poznat iz serije Sluškinjina priča, gde je doneo upravo onu vrstu unutrašnje borbe koja je ovakvoj priči potrebna.
- Naomi Ackie je jedan od najzanimljivijih usona poslednjih godina, i posle filmova Mickey 17 i Blink Twice teško je naći bolji izbor za ulogu koja hororu treba da da emotivnu težinu.
- Eddie Marsan je glumac koji i za pet minuta ostavi trag. Kada neko u filmu treba da zrači hladnom pretnjom sumnjivog morala, on je instinktivno dobar izbor, mada još ne znamo koga ovde igra.
- Uz njih, ekipu dopunjuju Tom Rhys Harries, David Dencik, Francesca Corney, Wil Coban i Jake Curran.
Ko koga igra, opis ne otkriva, pa ni ja neću da nagađam. Sigurno je da svi u ovoj ekipi umeju da rade suzdržano, sitnim gestovima, a u filmu gde je suština polagani nestanak čoveka, to vredi zlata.
Zašto bi mogao da bude odličan
Body horor poslednjih godina doživljava pravu renesansu, i to ne slučajno. Naša tela su danas pod stalnim nadzorom: filteri, zahvati, jurnjava za mladošću. Film o fizičkom i psihičkom raspadanju holivudske zvezde pogađa pravo u taj nerv. Supstanca je pokazala da publika voli ovakvo surovo iskreno, groteskno ogledalo.
Druga jaka tačka je ljubav. Retko za neki horor napišem da ga čekam zbog romantične linije, ali ovde bi to mogao da bude ključ. Najveći užas nije kada neko postane čudovište, već kada pritom zna šta gubi. Ako Watkins zadrži tu svest, film neće biti samo strašan nego i bolan, a najbolji horori uvek pomalo bole.
Tu je i nada u praktične efekte. Glineno biće koje se neprestano oblikuje praktično vapi za ručno pravljenim, opipljivim trikovima. Ako film krene tim putem, ljubitelji žanra imaće pravi praznik.
Gde bi mogao da se oklizne
Sad dolazi kvarenje raspoloženja. Izraz "tajanstveni naučni eksperimenti" je mač sa dve oštrice. Od toga može nastati zategnuta, klaustrofobična priča, ali i gomila objašnjavanja iz usta likova u belim mantilima, što ubija misteriju. Ovakvi filmovi često padaju baš onda kada pokušaju sve da objasne.
Drugi rizik je linija osvete. "Čudovište žedno osvete" lako može da sklizne u običan slešer obračun, gde tragični junak postaje prosta mašina za ubijanje, a film zaboravi zbog čega smo uopšte navijali za njega. Ako se treći čin svede na redom prekrižene žrtve, bila bi to šteta za ovako dobru osnovnu ideju.
I na kraju, naslov. Ko u imenu vidi stripovskog zlikovca, lako može da očekuje potpuno drugačiji film od onog koji će dobiti. Moj savet: idite u bioskop očekujući horor, a ne superherojsku akciju, i nećete se razočarati.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji vole body horor sa psihološkom dubinom, atmosferu koja se polako gradi i guši, i koje su ranije filmovi Jamesa Watkinsa naježili.
- Radije preskoči ako: Za one koji očekuju lagane strahove zasnovane na iznenadnim skokovima ili brzu stripovsku akciju, kao i za one koji ne podnose groteskne telesne preobražaje.
Ako ti se dopada, pogledaj i: The Fly (1986), Supstanca (2024), Videodrome (1983), Eden Lake (2008), Joker (2019)
Česta pitanja
Kada Clayface stiže u bioskope u Srbiji?
Premijera u Srbiji zakazana je za 22. oktobar 2026.
O čemu govori Clayface?
O nekadašnjoj holivudskoj zvezdi koja posle tajanstvenih naučnih eksperimenata postaje čudovište žedno osvete, dok postepeno gubi sebe i osećanje ljubavi.
Ko je režirao Clayface?
Film je režirao James Watkins.
Ko glumi u filmu Clayface?
U filmu glume Max Minghella, Naomi Ackie, Eddie Marsan, Tom Rhys Harries, David Dencik, Francesca Corney, Wil Coban i Jake Curran.
Vredi li rezervisati kartu za 22. oktobar?
Po meni, vredi, i to itekako. Clayface je zasnovan na ideji od koje će nastati ili jedan od najupečatljivijih horora godine ili korektan, ali zaboravljiv film o čudovištu, a srednji put je ovde teško zamisliti. Na osnovu rediteljeve dosadašnje karijere i kvaliteta glumačke ekipe, ja se kladim na prvu opciju. Ako volite kada vas horor ne napada iz mračnih uglova, već vam se polako uvuče pod kožu, ovaj film nemojte propustiti. Očekivana ocena: jakih 8 od 10, uz uslov da i treći čin izdrži ulog.