Poplava recenzija: mačka, brod i svet koji je nestao pod vodom
Retko se desi animirani film posle kog svi izlaze iz bioskopa i pričaju tiše nego inače. Poplava Gintsa Zilbalodisa je upravo takav film. To je priča o usamljenoj mački koja mora da deli brod sa potpuno drugačijim životinjama dok oko nje nestaje svet. Mali film sa velikim srcem, i baš zato pogađa tako snažno.
Poplava je hrabar, prelep i duboko ljudski film, iako nijedan njegov junak nije čovek.
Podaci o filmu
| Original | Straume |
|---|---|
| Režija | Gints Zilbalodis |
| Žanr | Avanturistički filmovi, Animirani filmovi, Porodični filmovi, Fantastični filmovi |
| Trajanje | 85 min |
| Zemlja | Letonski filmovi, Belgijski filmovi, Francuski filmovi |
O čemu govori Poplava, bez spojlera?
Polazna situacija je toliko jednostavna da deluje kao bajka: velika poplava otera usamljenu mačku iz njenog doma, a ona utočište pronalazi na jednom brodu. Ali nije sama. Na palubi su se sklonile i druge životinje, i da bi preživele, sve moraju da nauče da se prilagode svetu koji se iz korena promenio. I to je sve. Nema komplikovane mitologije u pozadini, nema glavnog negativca, nema deset sporednih tokova radnje.
Upravo je to najveća vrlina filma. Poplava ne objašnjava, ona pokazuje. Svet gledamo očima mačke, i taj svet je istovremeno zastrašujuć i očaravajuć, a film veruje da će gledalac, bilo da ima šest ili šezdeset godina, sam shvatiti šta je u igri. Detalje radnje namerno ne otkrivam: ovaj film vredi doživeti onako kako ga doživljava i mačka, korak po korak, uz iznenađenja.
Mačka u kojoj smo svi mi
Ko god je ikada živeo sa mačkom, otopiće se već u prvim minutima. Glavna junakinja nije crtana maskota, ne umiljava se i ne trepće krupnim očima u kameru. Ponaša se tačno kao prava mačka: sumnjičava je, samostalna, ponosna i instinktivno mrzi vodu. Iz te tačke izvire cela drama filma, jer najgore što može da se desi jednoj mački jeste da se svet oko nje pretvori u vodu.
Okosnicu filma čini njen odnos sa ostalim životinjama. Ovde nije reč o tome da svi odmah postanu najbolji prijatelji i zajedno pevaju na palubi. Poverenje se gradi polako, ponekad ide i unazad, i baš zato deluje uverljivo. Zbog toga sam ocenu za glumu dao ovako visoku: animatori rade sa toliko suptilnim pokretima, držanjem tela i pogledima da ovi likovi prenose više emocija nego kompletna ekipa mnogih igranih filmova.
Gints Zilbalodis, tihi revolucionar letonske animacije
Ime letonskog reditelja do sada je uglavnom bilo poznato posetiocima festivala i ljubiteljima animacije, ali posle Poplave biće teško ne primetiti ga. Zilbalodis neguje autorski glas koji je potpuno drugačiji od uglačanih porodičnih filmova velikih američkih studija, natrpanih šalama. Kod njega i tišina govori, kamera dugo ostaje na prizoru, a gledalac dobija vremena da jednostavno gleda.
Ova letonsko, belgijsko i francuska koprodukcija uz to dokazuje da se evropskom saradnjom, sa delićem budžeta, može napraviti animacija koja vizuelno i emotivno može da se nosi sa holivudskim gigantima. Režija mi je najjača strana filma: svaki kadar ima težinu, ritam je promišljen, a 85 minuta ni u jednom trenutku ne deluje predugo.
Slika i zvuk: kada voda postane glavni junak
Vizuelni svet će na prvi pogled možda iznenaditi one koji su navikli na sjajne Pixarove teksture. Stil Poplave je više slikarski, mestimično skoro kao iz video igre, ali to nije mana, već karakter. Pejzaži su monumentalni, voda je istovremeno prelepa i preteća, a svetlo stvara atmosferu u kojoj se i u najmirnijim scenama krije neka teskoba.
Kamera se kreće kao radoznali posmatrač koji prati životinje, ponekad im se sasvim približi, a ponekad se udalji i pokaže koliko su sićušne u tom ogromnom, potopljenom svetu. Zvučna slika i muzika jednako su brižljivo urađene: huk vode, glasovi životinja i nežni, lebdeći muzički slojevi zajedno grade atmosferu zbog koje ovaj film treba gledati u bioskopu, a ne na ekranu telefona.
Gde se gledalac i film mogu mimoići?
Biću iskren: Poplava neće svima leći. Ko očekuje brz, bučan dečji film pun šala, mogao bi da se razočara. Ovde nema dosetki iz pop kulture, nema sporednog lika koji priča i svakog minuta ispaljuje foru. Ritam filma je meditativan, a ima i trenutaka kada radnja namerno stane da bismo mogli da uronimo u jednu sliku, jedno raspoloženje.
Najmlađima neke scene mogu biti strašne. Film je namenjen deci starijoj od šest godina i to je realno, ali treba računati da su osećaj opasnosti i nemoći prisutni sve vreme, pa će osetljivije dete možda i zaplakati. A jednostavnost priče, koja je za mene vrlina, kod drugih može ostaviti osećaj da nešto fali: ko voli da film sve izgovori i objasni, ovde će ostati sa mnogo otvorenih pitanja.
Zašto ostaje sa vama danima?
Jedna od najvećih snaga Poplave jeste to što ne nudi gotovu pouku. Može se gledati kao klimatska parabola, može se čitati kao priča o bekstvu, zajedništvu ili prihvatanju drugoga, a dete će je jednostavno doživeti kao avanturu jedne hrabre mačke. Svako od ovih tumačenja je validno, i film nijedno ne nameće.
Ja sam se u njega zaljubio zato što tako čisto pokazuje šta znači naći dom među strancima kada onog starog više nema. Ovo je nežan, ali nimalo naivan film. Tužan je i pun nade u isto vreme, a upravo zbog takvih dvojnosti vredi ići u bioskop.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Ljubiteljima mačaka, poklonicima autorske animacije i porodicama koje žele tiše, misaono zajedničko bioskopsko iskustvo. Fanovi Giblijevih filmova i Crvene kornjače obavezno da pogledaju.
- Radije preskoči ako: Onima koji traže brzu, bučnu animiranu komediju punu šala, kao i sasvim maloj deci koja se lako uplaše.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Crvena kornjača (2016), Divlji robot (2024), WALL·E (2008), Sen to Chihiro no kamikakushi (2001)
Česta pitanja
O čemu govori Poplava?
O usamljenoj mački koju velika poplava otera iz doma i koja utočište pronalazi na brodu sa drugim životinjama. Zajedno moraju da se prilagode svetu koji se promenio.
Koliko traje Poplava?
Film traje 85 minuta.
Da li je Poplava za decu?
Da, ali pre za decu stariju od šest godina. Zbog nekoliko napetih i opasnih scena najmlađima može biti strašan, pa je dobro gledati ga zajedno sa njima.
Ko je režirao Poplavu?
Film je režirao Letonac Gints Zilbalodis, a nastao je kao letonsko, belgijsko i francuska koprodukcija.
Koji je originalni naziv filma Poplava?
Originalni naziv filma je Straume.
Da li da se ukrcate na ovaj brod?
Svakako. Poplava je ona vrsta animiranog filma koje ćemo se sećati i za nekoliko godina, jer osvaja iskrenošću, a ne jačinom zvuka. Gints Zilbalodis je dokazao da su mačka, brod i potopljeni svet dovoljni da pokrenu dublje emocije nego mnoge produkcije sa triput većim budžetom. Ako imate priliku, gledajte ga na velikom platnu, u tišini i sa pažnjom, i pustite da vas ponese. Za mene je ovaj film apsolutno obavezan.