Pritajeno zlo recenzija: Zach Cregger zatvara košmar u jednu zimsku noć i ne pušta nas ni na sekund
Pokvaren auto, osvetljena kuća pored puta, kucanje na vratima: najstariji recept horora, a Zach Cregger tačno zna kako da ga digne u vazduh. Novo Pritajeno zlo ne vraća mitraljeski akcioni tempo starih filmova, već nešto mnogo neprijatnije: osećaj da nemaš pojma šta se dešava, ali moraš da bežiš. I upravo je ta zbunjenost najjače oružje ovog filma.
Haotičan, nervozan i iznenađujuće ličan horor, koji se konačno odnosi prema imenu Pritajeno zlo kao da njime želi da plaši, a ne samo da zarađuje.
Podaci o filmu
| Original | Resident Evil |
|---|---|
| Premijera u Srbiji | 16. 9. 2026. |
| Režija | Zach Cregger |
| Uloge | Paul Walter Hauser, Austin Abrams, Kali Reis, Zach Cherry, Johnno Wilson |
| Žanr | Horor filmovi |
| Zemlja | Američki filmovi |
Jedan kurir, jedna kuća, jedna veoma loša noć
Polazna tačka je gotovo smešno jednostavna i baš zato funkcioniše. Bryan je kurir koji prevozi medicinske pošiljke. Jedne zimske noći auto mu se pokvari i on pokuca na vrata kuće pored puta da bi pozvao pomoć. To je sve. Nema uvodne montaže o tajnim laboratorijama, nema dugog objašnjavanja o zlim korporacijama, nema heroine koja već u prvom minutu zna šta joj je zadatak. Postoji samo običan tip koji se zatekao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i umesto pomoći dobio nešto sasvim drugo.
Od tog trenutka film postaje jedna duga, mutna noć koja se potpuno raspada u haos. Bryan ne razume zašto su izabrali baš njega, zašto baš njega jure i kako se uopšte uplelo u sve ovo, a gledalac dugo stoji na istom mestu kao i on. To je hrabra odluka za franšizu čiji fanovi obično žele da znaju tačno šta se dešava u pozadini. Cregger ipak umesto odgovora nudi doživljaj, i ja to itekako cenim.
U spojlere naravno neću ulaziti, ali reći ću ovoliko: ako očekuješ rešenje misterije u prvih pola sata, razočaraćeš se. Ako se pak prepustiš, film diktira tempo kakav se retko viđa u današnjem studijskom hororu.
Zach Cregger, novi omiljeni nestaško horora
Ko je gledao Barbarian, zna da Cregger obožava da se poigrava očekivanjima publike. Tamo je od iznajmljene kuće napravio lavirint posle kog čovek danima sumnjičavo gleda sopstveni podrum, a sa filmom Weapons je pokazao da i na većem platnu, sa više likova, ume da bude istovremeno zastrašujuć i zabavan. U njegovim rukama Pritajeno zlo nije još jedan proizvod sa poznatim brendom, već rediteljsko igralište.
Ono u čemu je zaista jak jeste ritam. Zna kada scenu treba neprijatno dugo da razvlači, a kada treba naglo da nagazi gas. Ovde je papučica do poda: užasi nameću neverovatan tempo i taj zamah vas nosi kroz veći deo filma. S vremena na vreme imao sam osećaj da sedim u košmaru u kom logika radi samo napola, a iza sledećih vrata može biti bilo šta.
Ipak, ovakva montaža neće svima leći. Cregger ne drži gledaoca za ruku, ne objašnjava previše, i ko traži uporište lako može da se izgubi. Po meni je to vrlina, ali razumem ako nekome bude naporno.
Paul Walter Hauser, najneverovatniji heroj horora
Paul Walter Hauser nije glumac kog biste odmah zamislili u glavnoj ulozi zombi franšize, i upravo zato je genijalan izbor. Još od filma Richard Jewell znamo koliko ubedljivo igra običnog čoveka kog okolnosti bace u situaciju za koju ga ništa nije pripremilo. Ovde svira na istom instrumentu, samo mnogo mračniju melodiju.
Bryan nije akcioni junak, nije komandos, nije izabrani. On je kurir koji je hteo da telefonira. Hauser svaki njegov napad panike i svaku očajničku odluku čini uverljivom, pa je i strah u filmu stvarniji. Kada puca neko poput Mile Jovović, navijamo zajedno s njom. Kada Hauserov Bryan beži, strepimo zajedno s njim.
Od sporednih uloga ekipu jačaju Austin Abrams, Kali Reis, Zach Cherry i Johnno Wilson. Zach Cherry je posebno dobar izbor za ovakav film, jer ima redak instinkt da i u najnapetijoj situaciji svoje likove učini ljudskim. Podela se uglavnom sastoji od karakternih glumaca, a ne zvezda, i to ide u prilog filmu: ni za koga ne znaš unapred da li će preživeti.
Kakve veze ovo ima sa starim filmovima Pritajeno zlo?
To je veliko pitanje, a iskreno, po atmosferi ne baš mnogo. Serijal koji je pokrenuo Paul W. S. Anderson sve više je klizio ka stilizovanoj akciji, a mnogi su ga doživljavali kao laganu, kokičarsku granu adaptacija video igara. Creggerova verzija je novo viđenje legendarnog serijala i to shvata ozbiljno: vraća brend hororu, gde je po mom mišljenju oduvek i pripadao.
Jedna od najvećih snaga originalnih igara bila je to što su te zatvarale u strano, neprijateljsko mesto gde je svaki ugao značio opasnost, a ti nisi razumeo šta se dešava. Taj osećaj se ovde vraća mnogo jače nego u većini ranijih filmova. Ko žali za laserskim hodnicima i usporenim tučama iz starog bioskopskog serijala, verovatno će se ovde osećati strano. Ko je pak žalio za strahom, konačno ga dobija.
Uz sve to, film možete da uživate bez ikakvog predznanja: priča kreće iz Bryanove perspektive, a on sam ne zna ništa, pa potpuno novi gledalac stoji tačno tamo gde i glavni junak.
Gde haos postane previše
Ne bih bio iskren kada bih rekao da je sve na svom mestu. Najveća snaga filma, zbunjenost i tempo, povremeno postaje i njegova slabost. Ima trenutaka kada je zbog brzanja teško pratiti ko je ko i zašto je važan, a deo likova jednostavno nema dovoljno vremena da ih zaista zapamtimo.
Drugi rizik je teret franšize. Novo viđenje mora istovremeno da se obrati starim fanovima i novoj publici, i to dvostruko očekivanje ponekad osetno vuče film na dve strane. Creggerov lični glas je i ovde snažan, ali se povremeno nazire da radi u okvirima velikog studijskog brenda, a ne na potpuno slobodnom, originalnom projektu.
Ipak, to su pre sitne ogrebotine nego ozbiljne rane. Film se nimalo ne suzdržava, pa će se iznenaditi oni koji su navikli na ublažene horore poslednjih godina, krojene za tinejdžere.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji su voleli Barbarian ili Weapons, i za stare fanove serijala Pritajeno zlo koji su čekali da se gušeći horor iz igara vrati na platno. Ako podnosiš brz tempo i surove scene, ovo je film za tebe.
- Radije preskoči ako: Ako očekuješ stilizovanu akciju starih filmova, heroinu u stilu Mile Jovović i jasna objašnjenja, razočaraćeš se. Nije ni za one slabijeg stomaka, ni za maloletnike.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Barbarian (2022), Weapons (2025), Pritajeno zlo (2002), 28 dana kasnije (2002), Ne diši (2016)
Česta pitanja
Kada je Pritajeno zlo stiglo u bioskope u Srbiji?
Film je u Srbiji premijerno prikazan 16. septembra 2026.
O čemu govori novo Pritajeno zlo?
U središtu je Bryan, kurir medicinskih pošiljki kom se jedne zimske noći pokvari auto. Pokuca na vrata kuće pored puta tražeći pomoć, ali dobije nešto sasvim drugo i tokom jedne haotične noći mora da se bori za život, a da ne zna zašto progone baš njega.
Ko je režirao novo Pritajeno zlo?
Film je režirao Zach Cregger, koji je ranije stekao ime hororima Barbarian i Weapons.
Da li je film za decu?
Nije. Film se ne suzdržava i sadrži surove scene, pa nikako nije za gledanje sa decom.
Ko igra u novom Pritajenom zlu?
Glavnu ulogu igra Paul Walter Hauser, a uz njega su Austin Abrams, Kali Reis, Zach Cherry i Johnno Wilson.
Da li treba poznavati ranije filmove Pritajeno zlo?
Ne treba. Film je novo viđenje legendarnog serijala, a priča kreće iz perspektive junaka koji ništa ne sluti, pa se može pratiti bez ikakvog predznanja.
Vredi li pokucati na vrata ove kuće?
Vredi, i to po mogućstvu u bioskopu, u mraku, sa dobrim ozvučenjem. Pritajeno zlo je dugo bilo franšiza na koju se odmahivalo rukom: zabavna, ali lako zaboravljiva. Zach Cregger je, međutim, uradio ono što su fanovi godinama želeli: shvatio je strah ozbiljno. Nespretna običnost Paula Waltera Hausera daje haosu ljudsko jezgro zbog kog sve mnogo više boli. Film nije bez mana, ponekad grabi previše i juri prebrzo, ali u današnjoj ponudi horora retko se nađe ovako hrabar, nervozan i živ film. Ako Bryan pokuca, otvori mu. Samo posle nemoj da kažeš da te nisam upozorio.