A Place in Hell recenzija unapred: Michelle Williams i Daisy Edgar-Jones u rukama rediteljke filma Fair Play
Ako neko zna kako da zatvori dvoje ljudi u istu prostoriju tako da gledalac grize nokte, to je Chloe Domont. Rediteljka filma Fair Play vraća se s novim naslovom, a kada pogledate podelu uloga, prva misao je jednostavna: ovo će biti frka, u najboljem mogućem smislu. A Place in Hell je još pred nama, a mi već sada razmišljamo koliko će boleti.
Na papiru jedna od najperspektivnijih napetih drama koje dolaze, koja sa Michelle Williams i Daisy Edgar-Jones obećava pravi glumački dvoboj.
Podaci o filmu
| Režija | Chloe Domont |
|---|---|
| Uloge | Michelle Williams, Daisy Edgar-Jones, José Báez, Michael Benz, Mark Borkowski |
| Žanr | Filmske drame, Trileri |
| Zemlja | Američki filmovi |
Šta znamo do sada, a šta ne
Krenimo od iskrenosti: o filmu se za sada zna veoma malo. U pitanju je američka produkcija, žanrovski spoj drame i trilera, režiju potpisuje Chloe Domont, a u glavnim ulogama su Michelle Williams, Daisy Edgar-Jones, José Báez, Michael Benz i Mark Borkowski. I to je to. O radnji, likovima i o tome ko se s kim sukobljava nema još ničeg pouzdanog, a ja neću ništa izmišljati, jer od toga nema goreg u najavnoj kritici.
Naslov, s druge strane, govori mnogo sam po sebi. A Place in Hell nije naslov koji obećava romantičnu komediju. Pre nagoveštava da će se neko negde naći u veoma teškom škripcu, a film će posmatrati šta čovek u takvoj situaciji radi. Spoj drame i trilera je upravo teren na kom je Domont najjača.
Chloe Domont, majstorka neprijatne napetosti
Ko je gledao Fair Play, tačno zna zašto se svi uzbude kada čuju ime Domont. Taj film je toliko nemilosrdno spleo ljubavnu vezu i borbu za moć na poslu da mi je stomak bio u grču i tokom odjavne špice. Nije bilo potera ni eksplozija, a ipak je funkcionisao kao triler, jer je napetost gradio iz sitnih pomeranja među ljudima, neizgovorenih uvreda i igara moći.
Takav stil je veoma redak. Većina reditelja, kada pravi triler, napetost prepušta zapletu. Domont je prepušta likovima. Zato me ni ovde ne zanimaju toliko preokreti, već kako će polako i metodično rastaviti svoje junake. Ako bude upola precizna kao u debiju, već to bi moglo biti dovoljno za jedan od najzanimljivijih filmova sezone.
Drugi film je, naravno, uvek rizik. Posle snažnog prvenca pritisak je ogroman, i mnogi reditelji ili pokušaju da ponove isto, ili od toga odu predaleko. Radoznao sam koji put će Domont izabrati.
Michelle Williams i Daisy Edgar-Jones: ovaj spoj sam vredi karte
Michelle Williams je glumica od koje jednostavno nisam video lošu ulogu. Brokeback Mountain, Blue Valentine, Manchester by the Sea ili The Fabelmans: u svakom od njih umela je jednim pokretom lica da kaže više nego drugi celim monologom. Dramski trileri koji počivaju na ovakvim glumcima retko razočaraju, jer čak i kada scenario posrne, oni ga iznesu na leđima.
Daisy Edgar-Jones je pak jedan od najuzbudljivijih uspona poslednjih godina. U seriji Normal People pojavila se s toliko krhkim, a opet čvrstim prisustvom da od tada pratim svaki njen korak, a Where the Crawdads Sing i Twisters pokazali su da može da nosi film i na mejnstrim terenu.
Dve ovakve glumice u jednom filmu, u rukama rediteljke koja gradi upravo na napetosti među ljudima? Skoro da bih se kladio da će gluma biti najjača strana filma. Kakav će tačno odnos imati na platnu, još ne znamo, ali šta god da bude, ovaj duo mnogo obećava.
Sporedni glumci, José Báez, Michael Benz i Mark Borkowski, manje su poznata imena široj publici, ali u ovakvoj kamernoj drami upravo manje poznata lica ponekad najviše iznenade.
Zašto bi mogao da bude zaista dobar
- Rediteljski potpis: Domont je dokazala da i od svakodnevnih situacija ume da napravi triler koji guši.
- Glumačka postava: i Williams i Edgar-Jones su glumice koje unutrašnju borbu umeju da učine vidljivom.
- Žanrovski spoj: susret drame i trilera obećava film za odraslu publiku koja voli da razmišlja, a takvih je na velikom platnu sve manje.
- Atmosfera naslova: mračna, teška, intrigantna. Ako film pogodi taj ton, nećemo ga se lako osloboditi.
Snaga ovakvih filmova obično je u tome što gledaocu ne dozvoljavaju da se udobno zavali u sedište. Posle prethodnog rada Domont ne bih se iznenadio da i ovo bude film o kom se društvo raspravlja još na parkingu ispred bioskopa.
Gde bi mogao da posrne
Ne bih bio pošten kada bih pisao samo o oduševljenju. Prokletstvo drugog filma je stvarno: veći budžet, veća imena i veća očekivanja ponekad odnesu onu sirovu, pomalo drsku energiju koja debi čini posebnim. Ako Domont krene previše bezbednim putem, lako možemo dobiti dobro odglumljenu, ali zaboravljivu dramu.
Drugi rizik je sam žanr. Dramski trileri igraju na tankom ledu: previše drame i film deluje sporo, previše trilera i gubi se dubina likova. Deo kritičara je i Fair Play zamerio što se pred kraj previše zahuktao. Zanima me da li je rediteljka izvukla pouku iz toga.
I na kraju: dok nema suštinskih informacija o priči, sva očekivanja počivaju samo na imenima. To je istovremeno i obećanje i opasnost.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji vole odrasle drame koje se polako grade na napetosti među likovima i kojima se Fair Play zavukao pod kožu. Za ljubitelje Michelle Williams i Daisy Edgar-Jones obavezno.
- Radije preskoči ako: Ako očekujete akcioni triler pun spektakla ili tražite laganu večernju zabavu, ovo verovatno neće biti vaš film.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Fair Play (2023), Gone Girl (2014), Tár (2022), Black Swan (2010), Whiplash (2014)
Česta pitanja
Ko je režirao film A Place in Hell?
Film je režirala Chloe Domont, autorka trilera Fair Play.
Ko igra u filmu A Place in Hell?
U glavnim ulogama su Michelle Williams, Daisy Edgar-Jones, José Báez, Michael Benz i Mark Borkowski.
Kog je žanra A Place in Hell?
Reč je o spoju drame i trilera.
U kojoj zemlji je film snimljen?
A Place in Hell je američka produkcija.
Da li vredi već sada staviti A Place in Hell na listu za gledanje?
Mislim da vredi. Rediteljka koja je prvim filmom dokazala da i od neprijatnih istina ume da napravi zabavan film koji para živce, i dve glumice kojima je i najteži emotivni teren kao kod kuće: ovakva kombinacija retko promaši. Naravno, film još nismo videli, a zamke drugog filma su stvarne, ali moja očekivanja hrabro idu naviše. Ako su napete, odrasle drame vaš svet, ne čekajte ovaj film na strimingu, već ga pogledajte u bioskopu, u mračnoj sali, gde nema kud da mu se pobegne.