Handbok för superhjältar, najava i recenzija: kada biblioteka postane najbolje skrovište
Postoji trenutak u detinjstvu kada školsko zvono ne znači slobodu, već početak bekstva. Handbok för superhjältar kreće upravo iz te bolno poznate situacije i pokušava da pokaže izlaz kroz neobičnu knjigu pronađenu u biblioteci. Film još nismo gledali, ali na osnovu same ideje ovo bi mogla da bude jedna od najdirljivijih animacija ove jeseni, pod uslovom da ne posegne za lakim rešenjima.
Animacija iz Skandinavije sa važnom temom i mnogo potencijala, koja može ostati u pamćenju ako vršnjačko nasilje shvati ozbiljnije od supermoći.
Podaci o filmu
| Režija | Anoo Bhagavan, Patrik Forsberg |
|---|---|
| Žanr | Animirani filmovi |
| Trajanje | 95 min |
| Zemlja | Norveški filmovi, Švedski filmovi |
O čemu se radi? Devojčica, grupa dečaka i knjiga koja sama pronalazi čitaoca
Lisa dolazi u novu školu i od prvog dana postaje meta. Prema zvaničnom opisu, situacija je surovo jednostavna: svakog dana posle nastave grupa dečaka kreće za njom i ismeva je. Lisa ne zna kako da to zaustavi, pa radi ono što bi mnoga deca uradila na njenom mestu: krije se. Utočište pronalazi u biblioteci, gde čeka dok njenim progoniteljima ne dosadi i dok se ne raziđu.
Među policama zatim primećuje neobičnu knjigu: uputstvo za to kako neko može da postane superheroj. I tu dolazi rečenica koja mi je odmah probudila radoznalost: zapravo nije Lisa pronašla knjigu, već je knjiga pronašla nju. Zadatak na prvi pogled deluje jednostavno. Treba da je pozajmi, da korak po korak prati uputstva i da neumorno vežba svakog dana.
Šta će iz toga proizaći, o kakvim je sposobnostima reč i kako će se razvijati Lisin odnos sa dečacima koji je maltretiraju, zvanični opis ne otkriva, a ja to neću da nagađam. Ipak, sama postavka već dosta govori o tome kakav film možemo da očekujemo.
Najjači adut: ne plašt, već vežbanje
Ono što me je u opisu najviše privuklo jeste deo u kojem se kaže da Lisa „neumorno vežba svakog dana”. U većini priča o superherojima junak sve dobija preko noći: ujed pauka, nesreća, vanzemaljska planeta i gotovo. Ovde, međutim, izgleda da je postajanje herojem stvar rada, discipline i istrajnosti. U filmu namenjenom deci i tinejdžerima to može biti veoma vredna poruka, naročito u vremenu kada svi očekuju trenutne rezultate.
Jednako je zanimljiva i knjiga kao lik. Ideja da knjiga bira Lisu istovremeno je čarobna i pomalo uznemirujuća. Zašto baš nju? Šta želi od nje? Taj obrt je dovoljan da film ne bude samo simpatična poučna priča, već da u njemu bude i mrvica misterije. Ako reditelji dobro odmere tu dozu, gledaoci će se do kraja pitati da li je ta knjiga prijatelj ili nešto sasvim drugo.
Skandinavski potpis: zašto verujem ovoj kombinaciji?
Film je norveško-švedska koprodukcija, a režiju potpisuju Anoo Bhagavan i Patrik Forsberg. Skandinavski filmovi i animacije za decu imaju jednu prepoznatljivu osobinu koju mnogo volim: ne umotavaju mlade gledaoce u vatu. Kod njih usamljenost, strah i porodične napetosti nisu kulisa, već imaju pravu težinu, a priče se često usuđuju da kažu da odrasli nisu uvek tu kada su potrebni.
Takav pristup može biti zlata vredan u filmu o vršnjačkom nasilju. Holivudske animacije sklone su da ovakve teme reše uz dve šale i jednu veliku, šarenu akcionu scenu, dok će severnjačko ostvarenje verovatno pogoditi tiši i iskreniji ton. Naravno, za sada je to samo očekivanje, a ne garancija, ali s obzirom na poreklo filma, slobodno možemo da se nadamo nečemu manje sterilnom i manje prelivenom šećerom.
Trajanje od 95 minuta je takođe dobar znak: dovoljno je dugo da se Lisin razvoj razmahne, a dovoljno kratko da se film ne udavi u ponavljanju.
Za koji uzrast? Tema govori više nego što bismo pomislili
Kod animiranih filmova uvek obratim pažnju kada priča izlazi iz okvira one standardne „za celu porodicu” zabave. Handbok för superhjältar, sudeći po temi, nije šarena avantura za najmlađe, već film koji se upušta i u ozbiljniji emotivni sadržaj.
Prikaz vršnjačkog nasilja sam po sebi može biti težak, i ako film verno pokaže Lisinu nemoć, to bi moglo da potrese mlađu decu. Za starije osnovce i tinejdžere upravo zato može biti važan: oni taj svet poznaju iz najveće blizine, bilo kao žrtve, kao posmatrači ili, priznajmo, ponekad i sa druge strane.
Kao roditelj, ja bih na ovaj film otišao s namerom da o njemu posle i razgovaramo. Najveća snaga ovakvog filma ne odlučuje se na platnu, već na putu kući, kada dete počne da postavlja pitanja.
Gde bi mogao da posrne? Rizici koje ne prećutkujem
Oduševljen sam, ali nisam slep. Ovakva postavka ima nekoliko zamki i radoznalo čekam da vidim kako će ih film izbeći.
- Zamka čarobnog rešenja. Ako supermoći jednostavno „reše” problem nasilja, to je opasna poruka. U stvarnosti niko ne dobija čarobnu knjigu, pa je važno da film kaže nešto i o samopouzdanju, istrajnosti i traženju pomoći.
- Fantazija o osveti. Primamljiva bi bila priča u kojoj izmučeno dete na kraju dobro nauči pameti one koji su ga mučili. Zabavno, ali jeftino. Nadam se da je film suptilniji od toga.
- Jednodimenzionalni negativci. Dečaci nasilnici lako mogu da postanu bezlični zlikovci. Film bi bio jači kada bi bar nagovestio zašto se tako ponašaju.
- Ograničenja budžeta. Evropske animacije retko mogu da se takmiče sa vizuelnim sjajem velikih američkih studija. To nije problem ako je stil originalan i dosledan, ali ko želi besprekorni sjaj do poslednjeg piksela, mogao bi da bude razočaran.
Nijedna od ovih zamki nije kobna, ali konačna ocena zavisiće od toga na koju će stranu prevagnuti vaga.
Šta gledalac može da očekuje?
Na osnovu opisa, film koji polazi od osećaja odbačenosti i koji postajanje herojem ne prikazuje kao trenutno čudo, već kao svakodnevni rad. Biće tu i malo misterije oko knjige, verovatno i humora, jer ipak govorimo o filmu za decu, i nadam se mnogo srca.
Najveće pitanje za mene je koliko će biti hrabar. Ako se film usudi da ozbiljno shvati Lisin strah i ne požuri previše ka srećnom kraju, lako može postati ona vrsta animacije koja se godinama kasnije pominje po učionicama. Ako se, pak, zadovolji simpatičnom ali površnom poučnom pričom, biće samo još jedan film u nizu. Ja se kladim na ovo prvo, i u skladu s tim sam dao i očekivanu ocenu.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Tinejdžerima, starijim osnovcima i njihovim roditeljima koji žele zajedničko iskustvo posle kojeg ima o čemu da se razgovara. Dobro će proći i ljubitelji tišeg, iskrenijeg tona skandinavskih filmova.
- Radije preskoči ako: Zbog teške teme nije za najmlađu decu, a nije ni za one koji žele brzu, vizuelno raskošnu holivudsku superherojsku akciju.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Big Hero 6 (2014), The Incredibles (2004), Megamind (2010), Inside Out (2015), Wreck-It Ralph (2012)
Česta pitanja
O čemu govori Handbok för superhjältar?
Lisu u novoj školi od prvog dana maltretiraju, pa se krije u biblioteci. Tamo pronalazi neobičnu knjigu, uputstvo za postajanje superherojem, koje mora da prati korak po korak i da vežba svakog dana.
Koliko traje film?
Handbok för superhjältar traje 95 minuta.
Da li je film pogodan za decu?
Zbog teme vršnjačkog nasilja film je pre svega namenjen starijoj deci i tinejdžerima, dok za najmlađe verovatno nije najbolji izbor.
Ko je režirao Handbok för superhjältar?
Film su režirali Anoo Bhagavan i Patrik Forsberg.
Iz koje zemlje je film?
Reč je o animiranom filmu nastalom u norveško-švedskoj koprodukciji.
Da li vredi pozajmiti ovaj priručnik?
Mislim da vredi, i to ne samo zato što se retko viđa animacija koja ovako otvoreno polazi od teme vršnjačkog nasilja. Ideja filma Handbok för superhjältar je jednostavna, ali pametna: herojstvo ne prikazuje kao poklon, već kao snagu stečenu istrajnošću, a tajanstvena knjiga priči dodaje i malo misterije. Skandinavski autori i ozbiljna tema nagoveštavaju da nas ovde stvarnost neće štedeti. Ako film ispuni to obećanje, iz bioskopa će sa knedlom u grlu izaći ne samo deca, već i odrasli koji sede pored njih. Ja ću već sada biti na početku reda.