Heysel 85 najava i recenzija: jedno od najmračnijih večeri u istoriji fudbala izbliza
Postoje utakmice čijeg rezultata se niko ne seća, jer je ono što se desilo van terena progutalo sve ostalo. Heysel 85 nas vraća u jedno takvo veče: Brisel, maj 1985, finale Kupa šampiona između Juventusa i Liverpula, i haos pre početnog zvižduka koji je odneo ljudske živote. Na papiru, ovaj film ima sve da postane jedna od najtežih, ali i najvažnijih evropskih drama godine.
Obećanje zgusnute katastrofične drame od 91 minut koja može snažno da udari ako rediteljka ostane uzdržana, ali i da izgubi težinu ako sklizne u melodramu.
Podaci o filmu
| Režija | Teodora Ana Mihai |
|---|---|
| Uloge | Violet Braeckman, Matteo Simoni, Josse De Pauw, Fabrizio Rongione |
| Žanr | Istorijske drame |
| Trajanje | 91 min |
| Zemlja | Belgijski filmovi, Holandski filmovi, Nemački filmovi |
Finale koje ne pamtimo po golovima
Polazište filma Heysel 85 je jednostavno i nemilosrdno. U maju 1985. na stadionu Hejsel u Briselu Juventus i Liverpul igraju finale Kupa evropskih šampiona. Pre početnog zvižduka huligani počinju da divljaju, nekoliko desetina ljudi gubi život, a na stadionu nastaje potpuni haos. Ovo nije izmišljen scenario, već jedna od najbolnijih stvarnih tragedija evropskog fudbala, i film se ni ne trudi da glumi klasičan sportski film.
Ono što me je u opisu zaista privuklo jeste ugao posmatranja. Heysel 85 ne priča o tom večeri sa terena niti iz perspektive igrača, već kroz oči dvoje ljudi koji su tu iz sasvim drugih razloga i koji od jednog trenutka do drugog moraju sve da rade drugačije nego što su planirali.
Mari i Luka: dvoje ljudi, dve odgovornosti
Jedna od glavnih junakinja je tridesetogodišnja Mari, ćerka gradonačelnika Brisela i ujedno njegova portparolka, koja utakmicu gleda sa roditeljima. Drugi je Luka Rosi, 31 godina, koji izveštava za italijansku televiziju i koga su na stadion pratili članovi porodice pristigli iz Italije.
Ta dvojnost mi deluje kao najpametniji potez filma. Luka radi: nastavlja da izveštava dok očajnički traži porodicu u masi. Teško je zamisliti težu dilemu, profesionalna dužnost i čist strah sudaraju se u jednom čoveku. Marin položaj je jednako težak, samo na potpuno drugi način: njen otac, gradonačelnik, pijan je i nesposoban da se nosi sa situacijom, pa ona mora da preuzme kontrolu. Mlada žena koja u ime grada donosi odluke dok se pored nje raspada čovek čiji je to posao. Tu su porodična drama, politički triler i priča o preživljavanju, i ako scenario dobro upliće te niti, rezultat može biti vrlo snažan.
Teodora Ana Mihai i surova stvarnost
Film potpisuje Teodora Ana Mihai, čije ime široj publici možda nije poznato, ali je u festivalskim krugovima dobila ozbiljnu pažnju. Njen film La Civil, o majci koja traga za otetom ćerkom, prikazan je i u Kanu i pokazao je upravo onu vrstu napete, nervozne, a opet ljudima bliske režije kakva ovakvoj temi treba. Mihai nije od onih koji publici udaraju u stomak kičem, ona radije pušta da sama situacija postane nepodnošljiva.
Kod filma Heysel 85 to je ključno pitanje. O stvarnoj tragediji sa stvarnim žrtvama vrlo je lako snimiti loš film: preteranim patosom, didaktičnim objašnjenjima ili spektakularnim scenama mase koje sve svode na običan film katastrofe. Verujem da će se Mihai fokusirati na lica likova, njihove odluke i vreme koje nestaje iz minuta u minut, a ne na koreografiju razaranja.
Glumačka postava: flamanska težina, belgijska snaga
U ekipi su imena poznata onima koji prate belgijski film. Matteo Simoni je svestran i harizmatičan glumac kome bi uloga užurbanog, očajnog reportera koji ipak pokušava da ostane profesionalac mogla savršeno da legne. Josse De Pauw je veteran flamanskog glumišta, sa iskustvom i prisustvom koje u tumačenju autoriteta koji se urušava može da vredi zlata. Fabrizio Rongione je poznat iz filmova braće Darden, što je samo po sebi dobar znak: ko je radio sa njima, zna kako se igra uverljivo, bez trunke teatralnosti.
Najveći znak pitanja i možda najuzbudljivije ime je Violet Braeckman. Ako dobro slutim, uloga Mari biće kičma celog filma, a izneti takav teret nije mala stvar. Ako uspe, lako je moguće da otkrivamo novo lice.
Gde može da omane?
Ne bih bio iskren kada bih se samo oduševljavao. Trajanje od 91 minut istovremeno je blagoslov i rizik. Blagoslov, jer u ovako zgusnutoj situaciji, gotovo u realnom vremenu, sažetost donosi napetost. Rizik, jer za to vreme treba uverljivo razviti dve paralelne priče, porodični sukob, političku krizu i masovnu tragediju. Ako se neka nit istanji, film može delovati nedovršeno.
Druga opasnost je fikcijski okvir. Mari i Luka deluju kao izmišljeni likovi usred stvarnog događaja, a to lako može stvoriti utisak da film koristi tragediju zarad sopstvene drame. Da li će to ispasti s poštovanjem ili pomalo eksploatatorski, pokazaće tek bioskopsko platno. Belgijsko, holandsko i nemačko koprodukcijsko poreklo ipak nagoveštava da ne dobijamo holivudski spektakl, već evropsko delo trezvenijeg pogleda, i to me umiruje.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji vole zgusnute, teške drame zasnovane na stvarnim događajima i koje zanimaju mračnija poglavlja istorije fudbala. Ljubiteljima evropskog autorskog filma obavezno.
- Radije preskoči ako: Ko očekuje lagan sportski film ili zabavan film katastrofe, na pogrešnom je mestu. I onima koji su osetljivi na prikaze masovnih tragedija može biti teško.
Ako ti se dopada, pogledaj i: September 5 (2024), Utøya 22. juli (2018), Bloody Sunday (2002), United 93 (2006)
Česta pitanja
O čemu govori Heysel 85?
O tragediji na finalu Kupa šampiona između Juventusa i Liverpula u Briselu 1985, kada je zbog divljanja huligana poginulo nekoliko desetina ljudi. Priču pratimo iz ugla Mari, gradonačelnikove ćerke i portparolke, i italijanskog TV reportera Luke Rosija.
Koliko traje Heysel 85?
Film traje 91 minut.
Ko je režirao Heysel 85?
Film je režirala Teodora Ana Mihai.
Ko glumi u filmu Heysel 85?
U glavnim ulogama su Violet Braeckman, Matteo Simoni, Josse De Pauw i Fabrizio Rongione.
Da li je Heysel 85 zasnovan na istinitom događaju?
Da, film se bavi stvarnom tragedijom na stadionu Hejsel iz maja 1985, dok glavni junaci Mari i Luka deluju kao izmišljeni likovi.
Možemo li još jednom da izdržimo to veče?
Heysel 85 neće biti film na koji idemo sa kokicama da bismo posle veselo ćaskali na parkingu. Upravo zato ga čekam. Talentovana rediteljka, snažna i iskusna glumačka postava i tema o kojoj se previše retko govori zajedno čine ozbiljno obećanje. Ako Teodora Ana Mihai zadrži onaj uzdržan, ljudima blizak ton kojim je radila i ranije, Heysel 85 bi mogao biti jedan od najupečatljivijih naslova pred kraj godine. Ja ću ga sigurno pogledati i preporučujem svima koji podnose teške teme da učine isto.