Monster Mia recenzija unapred: devojčica sa skejtbordom kao jedini čovek u školi za čudovišta
Postoji ono dete koje uvek stoji na pogrešnom mestu, u pogrešnoj odeći, u pogrešnom trenutku, a i pacov mu je nekako čudan. Monster Mia je film baš o tom detetu, i njegovu situaciju okreće naglavačke jednom pametnom idejom: šta ako konačno upadne u društvo u kojem je jedino ona ta koja nije čudovište? Ako autori dobro iskoriste osnovnu zamisao, ovo može biti jedan od boljih porodičnih izlazaka ove jeseni.
Simpatična animacija o školi za čudovišta na poznatu temu, koja staru priču o različitosti i prihvatanju sebe servira kroz dobro pogođen obrt. Pitanje je samo da li će se usuditi da bude malo hrabrija nego što je uobičajeno.
Podaci o filmu
| Režija | Verena Fels |
|---|---|
| Žanr | Porodični animirani filmovi |
| Trajanje | 81 min |
| Zemlja | Nemački filmovi, Austrijski filmovi, Španski filmovi |
O čemu govori Monster Mia, bez spojlera?
Mia ima 12 godina i ceo život se oseća kao strankinja. Ne samo u rodnom gradu, nego i u sopstvenoj porodici, što je za nijansu bolnije. Njena sestra bliznakinja je savršen primerak tinejdžerke iz kataloga, dok Mia vozi skejt, nosi čudnu odeću, a najbolji drug joj je kućni pacov po imenu Kventin. Teško je smisliti bolje predstavljanje lika: iz jedne rečenice znamo da je Mia ona devojčica za kojom se na hodniku svi okrenu, pa brzo skrenu pogled.
U školi se dešava još jedan incident i direktorka, kojoj je prekipelo, prebacuje Miu na Akademiju Rotvud. To mesto više liči na začarani zamak nego na pravu školu, a učenici su prava čudovišta. Mia je jedini čovek među njima. Obrt je genijalno jednostavan: devojčica koja je kod kuće bila autsajder jer je previše čudna, ovde to postaje jer je previše normalna.
Šta će iz toga ispasti, kakve je avanture, prijateljstva i zavrzlame čekaju među zidinama zamka, na osnovu dostupnih informacija još ne znamo, i nećemo ni nagađati. Ali sama polazna situacija zvuči obećavajuće.
Autsajderka za koju već sad navijamo
Junak koji ne pripada je jedan od najstarijih i najsigurnijih recepata animiranog filma, ali taj recept ima zamku: ako je glavni lik drugačiji samo na papiru, a u stvari je isti nasmejani, savršeni lik kao i svi ostali, sve gubi kredibilitet. Sudeći po opisu Mie, ovde postoji šansa da se to izbegne. Skejtbord, čudna garderoba, pacov: to su konkretne, opipljive stvari, a ne ona mutna etiketa „malo sam drugačija“ koju toliki porodični filmovi zalepe svom junaku.
Poseban plus je sestra bliznakinja. Odrastati pored savršenog brata ili sestre je iskustvo koje zna gomila dece i odraslih, i ako film ozbiljno shvati tu nit, nećemo dobiti samo avanturu sa čudovištima, nego i porodičnu dramu koja može da dotakne i odraslog gledaoca. Ja upravo tu vidim skrivenu snagu filma: čudovišta su spektakl, porodica je srce.
I naravno, Kventin. U prosečnom animiranom filmu mala životinja na sporednoj ulozi je ili najbolji ili najiritantniji lik. Pacov je pritom u startu hrabriji izbor od slatkog kučeta, pa sam tu blago optimističan.
Akademija Rotvud: čudovišta, zamak i dobro poznat žanr
Škola za čudovišta nije novi izum. Gledali smo čudovišta na fakultetu, vampira koji vodi hotel i bezbroj magičnih škola u kojima dete koje se nigde ne uklapa konačno pronalazi svoje mesto. Akademija Rotvud dakle kreće dobro utabanom stazom, i to je istovremeno prednost i rizik.
Prednost, jer publika tačno zna šta dobija: zamak, tajne hodnike, čudne profesore i razne krznate, sluzave i zubate drugare iz razreda. Takav svet je idealan teren za animaciju, jer je sloboda u dizajnu čudovišta gotovo neograničena. Rizik, jer ako se film previše osloni na proverene elemente, dobićemo prijatan, ali brzo zaboravljen naslov, koji deca vole, a roditelji u drugom poluvremenu već gledaju u telefon.
Ono zbog čega sam ipak pun nade je ideja obrnutog autsajderstva. Većina porodičnih filmova sa čudovištima polazi od toga da je čudovište to drugačije koje treba prihvatiti. Ovde je čovek čudan, sumnjiv, nastran. Ako scenario to uspe da iskoristi uz humor i malo ironije, Monster Mia može da pronađe sopstveni glas u prenatrpanom žanru.
Verena Fels i šanse evropske animacije
Film je režirala Verena Fels, a Monster Mia je nemačko austrijsko španska koprodukcija. To je važan podatak, jer oblikuje naša očekivanja. Evropski animirani filmovi retko imaju budžete kakve imaju produkcije velikih američkih studija, ali su zato često hrabriji, čudniji, manje uglancani, i baš zbog toga mogu da ostanu u pamćenju.
Ne očekujem holivudski spektakl u kojem je izrađena svaka dlaka, i iskreno, nije to ni poenta. Priči o školi za čudovišta ne trebaju savršene teksture, nego lik, ritam i humor. Ako režija uhvati Mijin tinejdžerski prkos i atmosferu zamka, tehničke razlike brzo nestaju tokom gledanja.
Trajanje od 81 minuta je takođe dobar znak. Za porodičnu animaciju to je gotovo idealno: dovoljno dugo da se likovi razviju, a dovoljno kratko da se ni najmlađi ne vrpolje pred kraj. U vremenu razvučenih dečjih filmova od dva sata, to je baš osvežavajuća odluka.
Šta može da bude dobro, a gde može da se oklizne?
Ako treba da sažmem na šta ću obratiti pažnju kad film stigne na platno, to je ovaj spisak:
- Oštrina humora. Ljudsko dete među čudovištima je beskrajan izvor šala, pitanje je samo da li će film ostati na lakim gegovima ili će se usuditi da bude zajedljiviji.
- Prikaz porodice. Ako sestra bliznakinja ostane samo šablonska „savršena devojka“, to je propuštena prilika. Ako dobije dubinu, film mnogo dobija.
- Ličnost čudovišta. Učenici Rotvuda mogu biti upečatljivi likovi ili šarena pozadinska buka. Od toga zavisi da li će ih deca pominjati i kod kuće.
- Doziranje poruke. Pouka o prihvatanju sebe je lepa stvar, ali ako je film servira u svakoj drugoj sceni, dosadiće i deci.
Najveći rizik vidim u tome što ovako sigurna polazna ideja lako uljuljka autore. A najveću šansu u tome što se evropska produkcija možda manje plaši da Mia zaista bude čudna, zaista prkosna i ne uvek simpatična. Ova devojčica nije princeza, i nadam se da film neće pokušati da je u to pretvori.
Kome je namenjena ova avantura sa čudovištima?
Pre svega deci mlađeg školskog uzrasta i onima koji ulaze u pubertet, dakle baš onima koji su Mijinih godina ili im se približavaju. Njima film može biti ogledalo: mnogi imaju osećaj da se ne uklapaju u razred, a junakinja koja vozi skejt i drži pacova mnogo im je bliža od još jednog savršenog bajkovitog junaka.
Za roditelje tu će biti rivalstvo među braćom i sestrama i bol nepripadanja, poznat i odraslom oku. Ne obećavam da će zaplakati, ali ako film uspe, na putu kući biće o čemu da se razgovara sa detetom. A tema sa čudovištima savršeno se uklapa i u atmosferu Noći veštica.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Deci mlađeg školskog uzrasta i mladim tinejdžerima, naročito onima koji se ponekad osećaju kao autsajderi, kao i roditeljima koji traže kratak bioskopski izlazak za celu porodicu u jesenjem, pomalo sablasnom raspoloženju.
- Radije preskoči ako: Onima koji žele revolucionarno novo animirano iskustvo namenjeno odraslima, ili kojima su priče o školama za čudovišta već odavno dosadile.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Monsters University (2013), Hotel Transylvania (2012), Monsters, Inc. (2001), Coraline (2009)
Česta pitanja
O čemu govori Monster Mia?
O dvanaestogodišnjoj Miji koja se oduvek osećala kao strankinja u porodici i u svom gradu. Posle jednog incidenta u školi završava na Akademiji Rotvud, gde su učenici prava čudovišta, a ona je jedini čovek među njima.
Koliko traje Monster Mia?
Film traje 81 minut.
Ko je režirao film Monster Mia?
Režiju potpisuje Verena Fels.
Koje zemlje su snimile film?
Monster Mia je nemačko austrijsko španska koprodukcija.
Da li se isplati sesti sa Mijom među čudovišta?
Na osnovu onoga što znamo unapred kažem: da, velike su šanse da se isplati. Monster Mia ne pokušava da izmisli žanr iznova, nego dobro poznatu priču okreće veštim obrtom i ima glavnu junakinju sa karakterom. Kratko trajanje, jesenja atmosfera čudovišta i večna tema nepripadanja idu mu u prilog.
Moja očekivana ocena je čvrsta sedmica. Ako humor bude oštriji nego što očekujem i porodična nit dobije dovoljno pažnje, može i više. Ako se film ipak zadovolji sigurnim šablonima, ostaće simpatično, ali brzo zaboravljeno popodne sa čudovištima. Ja navijam za Miu, Kventina i sva čudovišta Rotvuda da se ostvari ono prvo.