Moscas recenzija unapred: pravila samoće i devetogodišnji dečak koji ih sva ruši
Postoji ona vrsta samoće koju čovek ne trpi, nego je pažljivo gradi, kao tvrđavu. Moscas ruši zidove te tvrđave, i ako je verovati onome što znamo, ne ovnom za probijanje zidova, nego devetogodišnjim dečakom. Film Fernanda Eimbckea, meksičko-španska koprodukcija, po svemu sudeći mogao bi da bude jedno od najtiših, a opet najtoplijih iznenađenja ove jeseni.
Obećanje tihe komedije-drame sazdane od sitnih gestova, u rukama reditelja koji tačno zna kako da iz naizgled ničega izvuče emociju.
Podaci o filmu
| Režija | Fernando Eimbcke |
|---|---|
| Uloge | Enrique Arreola, Teresita Sánchez |
| Žanr | Komedije, Filmske drame |
| Trajanje | 102 min |
| Zemlja | Meksički filmovi, Španski filmovi |
O čemu govori Moscas, bez spojlera?
Postavka je jednostavna i baš zato bi mogla da funkcioniše. Olga živi u ogromnoj stambenoj zgradi, strogo uređenim životom, bez prijatelja i bez partnera. Nije ona tip junakinje koja uzdiše na prozoru za velikom ljubavi. Pre je neko ko je sve postavio na svoje mesto i nikako ne bi voleo da mu bilo ko išta pomeri.
Onda na scenu stupa novac, tačnije njegov manjak. Iz finansijskih razloga Olga je primorana da izda sobu, useljava se jedan muškarac i tu počinju komplikacije: podstanar u stan krišom ubacuje i svog devetogodišnjeg sina. A Olga se, iznenađena i sama sobom, vezuje za dete. Pažljivo izgrađen svet počinje da puca, a sudbine troje ljudi se, protiv Olgine volje, sve više prepliću.
Toliko znamo i, iskreno, toliko je i dovoljno. Ovo nije film u kom je obrt suština. Ovde je pitanje kako se otapa neko ko je odlučio da se više nikada neće otopiti.
Fernando Eimbcke, majstor tihih trenutaka
Ako vam ime zvuči poznato, nije slučajno. Eimbcke je meksički reditelj koji je debijem Temporada de patos od tinejdžera zaključanih u stanu i jednog dosadnog nedeljnog popodneva napravio film koji se pamti, a zatim su i Lake Tahoe i Club Sándwich pokazali da njega ne zanimaju veliki događaji, nego pauze između njih.
Upravo zato je osnovna ideja filma Moscas toliko uzbudljiva. Jedan stan, nekoliko ljudi, jedna tajna, jedno dete: to je Eimbckeov prirodni teren. U njegovim filmovima humor ne dolazi iz poenti, nego iz apsurdnosti situacija, iz neprijatnih tišina, iz načina na koji ljudi nespretno pokušavaju da se povežu jedni s drugima. Ako i ovog puta pogodi taj ton, oznaka komedija-drama neće biti marketinški trik, nego precizan opis.
Priznajem, zbog toga ga zaista čekam. Reditelj koji ume da napravi dirljiv film o pravljenju sendviča sigurno ima nešto važno da kaže o usamljenoj ženi i prokrijumčarenom detetu.
Glumci: lica koja ne znate sa plakata
U glavnim ulogama su Teresita Sánchez i Enrique Arreola. Nisu holivudske zvezde, i kod ovakvog filma to je čista prednost. Ne gledate poznatu glumicu koja igra usamljenu ženu, nego usamljenu ženu.
Lik Olge je istovremeno ogromna prilika i ogroman rizik. Zatvoren karakter koji se grčevito drži pravila vrlo je lako odigrati kao antipatičan ili dosadan. Tajna je u finim pukotinama: u pogledu, u produženom pokretu, u trenutku kad ukočeno lice sebi na sekundu dozvoli osmeh. Ako to uspe, srce filma biće na pravom mestu.
Najveća nepoznanica je devetogodišnji dečak. Na dečjoj ulozi ovakav film može da padne ili da opstane, a na osnovu Eimbckeovih ranijih radova verujem da ume da radi sa mladim glumcima i da iz njih izvuče prirodnu, a ne slatkastu igru.
Šta bi moglo da ga učini zaista dobrim?
Nekoliko stvari zbog kojih sam optimista:
- Spoj žanrova. Susret komedije i drame u ovoj temi je gotovo obavezan. Situacija sa tajnim ukućaninom sama po sebi nosi komiku, jer sakriti dete od stroge stanodavke koja živi po pravilima nije mala veština.
- Mesto radnje. Ogromna stambena zgrada je sjajna metafora: hiljade ljudi jedni preko drugih, a opet svako sam. I vizuelno dobar reditelj tu ima šta da uradi.
- Trajanje. 102 minuta. Ne razvlači se, ne pokušava da bude trosatni ep. Ovako intimnoj priči treba baš toliko.
- Aktuelnost teme. Samoća danas nije sporedni motiv, nego znak vremena. Film koji o njoj govori iskreno i sa humorom bioskopima itekako treba.
Gde bi mogao da posrne?
Ne bih bio pošten kad bih samo slavio. Priča o namrgođenoj odrasloj osobi koju pripitomi dete jedan je od najizlizanijih šablona u istoriji filma. Videli smo je sto puta i vrlo je lako skliznuti u kič, u muziku koja mami suze, u predvidljiv zagrljaj pred odjavnu špicu.
Druga opasnost je upravo Eimbckeova snaga: sporost. Ko očekuje dinamičnu komediju, lako može da se razočara. Ovo verovatno nije film na kom cela sala glasno urla od smeha, nego onaj na kom se tiho smeškate i tek na putu kući shvatite da je delovao na vas. Meni to savršeno odgovara, ali nije za svakoga.
A tu je i pitanje na koje unapred ne mogu da odgovorim: koliko će odnos troje likova biti uverljiv. Ako otac bude samo sredstvo za zajedničke scene Olge i deteta, film bi mogao da postane jednostran.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji vole tihe filmove po meri čoveka, u kojima humor i tuga sede jedno pored drugog. Ljubiteljima latinoameričkog autorskog filma obavezan.
- Radije preskoči ako: Za one koji od komedije očekuju akciju, glasne poente ili brz tempo. Oni će se verovatno dosađivati u dugim, rečitim tišinama.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Paterson (2016), Roma (2018), Perfect Days (2023), Le Fabuleux Destin d'Amélie Poulain (2001)
Česta pitanja
O čemu govori Moscas?
O usamljenoj ženi Olgi, koja živi strogo uređenim životom i izdaje sobu muškarcu koji u stan krišom useljava i svog devetogodišnjeg sina. Olga se vezuje za dete i njen svet se menja.
Koliko traje Moscas?
Film traje 102 minuta.
Ko je režirao film Moscas?
Reditelj je Meksikanac Fernando Eimbcke.
Ko igra glavne uloge u filmu Moscas?
U glavnim ulogama su Enrique Arreola i Teresita Sánchez.
Da li da pustimo ovog tajnog stanara u naš bioskop?
Ja mislim da da, i to širom otvorenih vrata. Moscas je na papiru poznata priča, ali je u rukama reditelja koji je oduvek iz svakodnevnih trenutaka izvlačio najviše. Ako Teresita Sánchez uspe da ispod Olginog oklopa pokaže čoveka, a film odoli iskušenju kiča, dobićemo mali, ali vrlo upečatljiv film. Ja ću ga pogledati čim mi se ukaže prilika i slutim da ću iz sale izaći sa malo toplijim srcem nego što sam ušao. Očekivana ocena: jaka osmica.