Victorian Psycho recenzija unapred: kad je guvernanta najmračnija tajna u dvorcu
Postoji trenutak kada gotski horor prestaje da se bavi duhovima i počinje da se bavi onom koja donosi čaj. Victorian Psycho cilja baš taj trenutak: mlada guvernanta se useljava u zabačeni dvorac, a posluga počinje tiho i uredno da nestaje. Ako naslov nije dovoljno otkrio, glumačka postava sigurno jeste.
Na papiru se sprema jedan od najdrskijih gotskih horora godine, i ako reditelj bude imao hrabrosti da istovremeno bude zao i duhovit, od ovoga može nastati kultni film.
Podaci o filmu
| Režija | Zachary Wigon |
|---|---|
| Uloge | Jason Isaacs, Maika Monroe, Ruth Wilson, Thomasin McKenzie, Evie Templeton |
| Žanr | Horor filmovi |
| Trajanje | 90 min |
| Zemlja | Američki filmovi |
1858, Ensor House: o čemu govori film bez spojlera?
Postavka je toliko klasična da gotovo osećate miris voska od sveća. Godina je 1858, a ekscentrična mlada guvernanta Winifred Notty stiže u udaljeni gotski dvorac Ensor House. To je ona vrsta kuće u kojoj su hodnici duži nego što bi trebalo, oči sa portreta vas prate, a svi su previše učtivi da bi rekli šta zaista misle.
Kako se Winifred polako uklapa, članovi posluge počinju neobjašnjivo da nestaju. Vlasnici kuće se sve češće pitaju da nije nešto čudno sa novom guvernantom. To je otprilike sve što znamo, i iskreno, sasvim je dovoljno. Naslov ne ostavlja mnogo sumnje u to kuda priča ide, pa pitanje nije šta, već kako.
I tu dolazi ono što mi se u ovoj postavci posebno dopada: viktorijanske priče o guvernantama tradicionalno prate krhku mladu ženu koja upada u preteću kuću. Ovde, kako stvari stoje, kuća je ta koja bi trebalo da se plaši. Već sama ta obrnuta perspektiva celoj priči daje drsku oštricu.
Naslov koji namiguje unapred
Nemoguće je ne primetiti aluziju u naslovu Victorian Psycho. Ko je gledao Američkog psiha, tačno zna kakvu atmosferu da očekuje: društvenu satiru koja je na površini elegantna, a ispod nje natopljena krvlju. Ako film tu liniju prenese u viktorijanski svet korseta i strogog bontona, može biti podjednako smešan koliko i jeziv.
Viktorijansko doba je savršen teren za to. Društvo u kojem je privid važniji od svega, u kojem je posluga nevidljiva, a guvernanta stoji tačno na pola puta između gospodske porodice i služinčadi. Niko na nju zapravo ne obraća pažnju, i upravo je to čini opasnom. Ako scenario pametno iskoristi tu društvenu nevidljivost, ovde ne nastaje samo još jedan kostimirani slešer, već prilično zlobna satira o klasama.
Rizik je, naravno, isti: preglasno namigivanje lako može celu stvar odvući u parodiju. Ovakav film mora istovremeno da drži napetost i crni humor pod kontrolom, a to je mnogo teže nego što izgleda.
Glumačka postava od koje vam pođu zazubice
Ako se na nešto već sada može mirno kladiti, onda je to ekipa glumaca. Idemo redom:
- Maika Monroe je jedno od najpouzdanijih horor lica poslednje decenije. Od filma It Follows znamo da je ona glumica koja jednim pogledom gradi napetost, a u Longlegs je pokazala da se odlično snalazi i u sporoj, mučnoj atmosferi.
- Jason Isaacs je decenijama majstor rafinirane pretnje. Ko ga je gledao kao Lucijusa Melfoja, zna koliko kod njega vredi jedna podignuta obrva.
- Ruth Wilson je od serije Luther specijalista za nedokučive, opasne žene, a u kostimiranim pričama se odavno oseća kao kod kuće.
- Thomasin McKenzie je posle filmova Jojo Rabbit i Last Night in Soho dokazala da je posebno jaka u ulogama koje balansiraju između krhkosti i mraka.
- Evie Templeton upotpunjuje ekipu.
Ko koga tačno igra, za sada neću razlagati, ali sa ovoliko karakternih glumaca u jednom dvorcu gotovo je sigurno da će scene za večerom nositi film. Sa ovakvim društvom uzbudljivo je već i kad samo sede za stolom i ne izgovaraju ono što misle.
Zachary Wigon: od kamerne drame do horora u dvorcu
Reditelj je Zachary Wigon, koji je pažnju privukao filmom Sanctuary, igrom moći za dvoje glumaca smeštenom praktično na jednu lokaciju. Taj film je govorio o tome ko kontroliše prostoriju, ko kim manipuliše i u kom trenutku se moć preokreće. Ako nešto od toga pređe u Victorian Psycho, bio bih veoma zadovoljan, jer i ova priča u suštini govori o istom: o zatvorenom prostoru u kojem je hijerarhija naizgled uklesana u kamen, sve dok neko ne počne lepo da je rastavlja.
Wigonova jača strana je napet dijalog oslonjen na glumce. Pitanje je koliko to može da preraste u horor. Gotski dvorac nije hotelska soba: potrebni su scenografija, atmosfera, prostor oslikan svetlom i ritam koji se ne guši u sopstvenoj eleganciji. Trajanje od 90 minuta je ovde zaista dobra vest. Ovo neće biti prestižni horor od dva i po sata koji previše razmišlja o sebi, već, nadajmo se, zategnut i zao mali film.
Šta može biti odlično, a gde može da se oklizne?
Šta mu ide u prilog:
- Koncept. Ideja o guvernanti ubici je jednostavna i baš zato jaka. Ne treba joj komplikovana mitologija.
- Glumci. Retko se viđa ovoliko jakih imena u hororu koji deluje kao film srednjeg budžeta.
- Trajanje. Devedeset minuta u ovom žanru vredi zlata.
- Naslov kao obećanje. Ovakav naslov podrazumeva da se autori neće suzdržavati, i to je osnovno očekivanje.
Šta me brine:
- Ton. Mešanje satire i horora je jedna od stvari koje se u filmu najlakše pokvare. Ako je previše ozbiljno, biće dosadno, a ako je previše šaljivo, nestaje pretnja.
- Predvidljivost. Ako već iz naslova znamo ko je ubica, film mora da iznenadi nečim drugim. To može biti psihologija lika, humor ili reakcija vlasnika, ali nešto mora da funkcioniše umesto pukog pitanja „ko je to uradio?”.
- Zamor od kostimiranih filmova. Poslednjih godina smo videli gomilu gotskih horora pri svetlosti sveća. Ovaj nekako mora da se izdvoji.
Mračno nasleđe gotskih priča o guvernantama
Guvernanta je jedna od najstarijih figura gotske književnosti i filma. Od filma The Innocents znamo da su mlada žena, ogromna kuća i nekoliko čudne dece dovoljni da gledalac nedeljama ne spava. The Others je istu tradiciju izvrnuo, a Lady Macbeth je pokazala koliko zastrašujuća može biti žena zatvorena u hladnu seosku kuću koja odluči da joj je dosta.
Victorian Psycho očigledno izvrće to nasleđe. Klasična guvernanta je žrtva, posmatrač ili luđakinja kojoj niko ne veruje. Winifred Notty je, sudeći po opisu, pre greška u sistemu: neko koga niko nije shvatio dovoljno ozbiljno da bi ga se plašio. Ako film taj obrt vešto izvede do kraja, neće biti samo zabavan, već i pomalo drzak komentar o tome koliko toga ne primećuje kuća koja gleda samo u sopstveni odraz.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji vole gotsku atmosferu, crni humor i dobro napisane, zle glavne junakinje, i koji bi satiru Američkog psiha rado gledali u svetu korseta.
- Radije preskoči ako: Za one koji traže klasične filmove o duhovima pune iznenadnih skokova, ili kojima smeta kada horor izmami i smeh. Ni onima koji teško podnose krv ovo neće biti idealan večernji program.
Ako ti se dopada, pogledaj i: The Innocents (1961), The Others (2001), Lady Macbeth (2016), American Psycho (2000), Crimson Peak (2015)
Česta pitanja
O čemu govori Victorian Psycho?
Godine 1858. ekscentrična mlada guvernanta Winifred Notty stiže u udaljeni gotski dvorac Ensor House. Dok se ona uklapa, posluga neobjašnjivo počinje da nestaje, a vlasnici se pitaju da nije nešto čudno sa novom guvernantom.
Koliko traje Victorian Psycho?
Film traje 90 minuta.
Ko je režirao Victorian Psycho?
Reditelj filma je Zachary Wigon.
Ko igra u filmu Victorian Psycho?
Glavne uloge tumače Jason Isaacs, Maika Monroe, Ruth Wilson, Thomasin McKenzie i Evie Templeton.
Da li se isplati otići u bioskop zbog guvernante ubice?
Moj odgovor je za sada odlučno da, uz malo opreza. Victorian Psycho ima sve što je potrebno za upečatljiv žanrovski film: krajnje jednostavnu, a ipak uvrnutu osnovnu ideju, neverovatno jaku glumačku postavu, reditelja koji ume da barata zatvorenim prostorima i igrama moći, i blagotvorno kratko trajanje. Rizik leži u tonu: ako Wigon pogodi pravu meru zlobnog humora i stvarne napetosti, ovo bi mogao biti prvi pravi kultni film 2027. godine.
A ako ne pogodi, opet dobijamo sat i po sa Maikom Monroe, Jasonom Isaacsom i Ruth Wilson u dvorcu obasjanom svećama. Mogu da zamislim i gore večeri. Moja očekivana ocena: 7,5/10, i priznajem da se potajno nadam da ću posle premijere morati da je zaokružim naviše.