George Michael: The Faith Tour, najava i recenzija: Pariz, 1988, i glas od kog se i dalje ježimo
Postoje pop zvezde koje ne treba predstavljati, i postoje koncerti koje do sada niko nije mogao kako treba da vidi. George Michael: The Faith Tour spaja jedno s drugim: koncert u pariskom Bercyju iz 1988. godine, sastavljen od novootkrivenih snimaka na 35 mm filmu, restauriran i nanovo miksovan. Ja sam već sad rezervisao veče za njega.
Na papiru je sve tu da ovo bude najlepši nostalgični bioskopski događaj godine. Ako restauracija ispuni obećanje, za fanove će biti obavezan.
Podaci o filmu
| Režija | David Austin, Andrew Morahan |
|---|---|
| Žanr | Koncertni filmovi |
| Zemlja | Engleski filmovi |
O čemu je reč? O jednom koncertu i trenutku koji se ne vraća
Krenimo od osnova, jer kod koncertnog filma nema šta da se spojluje, osim možda spiska pesama. Film donosi legendarni koncert iz 1988. godine koji je George Michael održao na bini pariske dvorane Palais Omnisports de Paris-Bercy, u vreme rekordne Faith turneje. Materijal je sklopljen od novootkrivenih snimaka na 35 mm filmu, a prema najavi sadrži i do sada neviđene slike i zvuk.
U tome je suština: ne dobijamo novo pakovanje za stotinu puta presnimljenu VHS kasetu, već materijal snimljen na filmu, profesionalno restauriran i nanovo miksovan. Ko je već gledao neki stari koncert obnovljen na velikom platnu, zna da je to ponekad potpuno drugačiji doživljaj od šumovitih snimaka koje vrtimo na YouTubeu. Cilj je jasno postavljen: da se od jednog presudnog kulturnog trenutka napravi spektakularno bioskopsko iskustvo.
Uvertira: kamera Mary McCartney u pozadini
Ono što me zanima bar koliko i sam koncert jeste kratki film Mary McCartney koji mu prethodi. I u njemu su novootkriveni snimci, i to iz perioda od 1986. do 1988, dakle iz one dve godine kada je George napisao album Faith, a zatim ga poneo na turneju.
Pametan potez. Koncertni film je sam po sebi vrhunac, ali do vrhunca treba stići, a ovaj uvod upravo to obećava: pogled na to kako su se ploča i izvođač oblikovali. Najava celu stvar naziva "vremenskom kapsulom", intimnim i neposrednim uvidom u Georgeovo tadašnje raspoloženje, u jednoj od prelomnih tačaka njegovog života. Koliko će to zaista biti intimno, a koliko će ostati lepa ali distancirana arhivska montaža, videćemo na projekciji. Namera je u svakom slučaju simpatična: ne žele da pokažu samo zvezdu, već i čoveka iza nje.
George Michael na vrhuncu: zašto baš ova era?
George Michael je bio jedna od najuticajnijih pop zvezda svoje generacije, i to ne treba objašnjavati nikome ko ga je ikada čuo da peva, uživo ili sa ploče. Njegov glas se hranio crnačkim soulom, bio je tehnički zastrašujuće precizan i duboko emotivan, a njegov autorski talenat obeležio je čitavu jednu epohu.
Faith era je pritom poseban preokret: to je trenutak kada George posle Wham! dokazuje da može sam, i kada je, kako kaže najava filma, na vrhuncu stvaralačke snage. Kožna jakna, naočare za sunce, pokreti kukovima, a iza svega glas koji nije mogao da se falsifikuje. Za mene je to jedan od najuzbudljivijih perioda pop muzike, jer istovremeno govori o samopouzdanju i o tome kako neko upravo odlučuje ko želi da bude. Ako film uspe da prenese tu dvojnost, posao je obavljen.
Režiseri i restauracija: ovde se sve odlučuje
Kao režiseri potpisani su David Austin i Andrew Morahan. Kod arhivskog koncertnog filma režija je nešto drugačija nego kod igranog: presudni su izbor materijala, montaža, ritam i pre svega tehnički rad. Loše izmiksovan zvuk ili preuglancana, "plastična" slika mogu da unište legendu, dok te dobro pogođena restauracija vrati u 1988. kao da stojiš u parteru Bercyja.
Prema najavi, film je stručno restauriran i nanovo miksovan, što obećava, ali u ovom trenutku to uzimam sa rezervom. Kod novog miksa uvek postoji iskušenje da se dobije previše čist zvuk po meri modernog uha, pa da se izgubi sirovo, živo pulsiranje koncerta. Nadam se da su buka publike, akustika dvorane i sitne greške ostali, jer koncert to i čini koncertom, a ne studijskim albumom sa slikama.
Gde bi moglo da zapne?
Biću iskren: koncertni film nema klasičnu priču, i ko očekuje dramaturški luk ili velika dokumentarna otkrića, može da se razočara. Zato sam u rubrici Priča bio oprezniji sa ocenom. Uvod Mary McCartney može da donese kontekst, ali kičma filma biće sam koncert.
Drugi rizik su dužina i tempo: odgledati ceo koncert na velikom platnu može biti naporno za nekoga ko nije fan. Treća je zamka nostalgije: ovakvi filmovi ponekad se prema junaku odnose sa toliko poštovanja da ga skamene u spomenik. George Michael je bio mnogo živahniji i drskiji od toga. Nadam se da to za montažnim stolom nisu zaboravili.
Za ovo treba bioskop, ne televizor
Zašto bih kupio kartu kad ploču mogu da slušam i kod kuće? Zato što je koncert zajednički doživljaj. Kada puna sala zajedno čuje kako se glas ponovo rađa na velikom platnu, u tome ima nečeg što ti slušalice nikad neće dati. U tome je snaga ovakvih bioskopskih događaja: na kratko vraćaju osećaj stadiona.
Faith turneja je obarala rekorde, a Pariz je oduvek bio posebna pozornica. Ako snimci zaista izgledaju onako kako očekujem od materijala na 35 mm filmu, ovo bi mogao biti film koga ćemo se i godinama kasnije sećati sa onim: bio sam tamo kad sam ga ponovo video.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Fanovima Georgea Michaela, ljubiteljima pop muzike osamdesetih i svima koji vole da koncerte dožive na velikom platnu, uz dobar zvuk.
- Radije preskoči ako: Onima koje muzika ne zanima ili žele klasičan dokumentarac pun preokreta: za njih će ovo verovatno biti previše jednostavno iskustvo usredsređeno na koncert.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Bohemian Rhapsody (2018), Stop Making Sense (1984), Rocketman (2019), Amy (2015)
Česta pitanja
O čemu je George Michael: The Faith Tour?
Film prikazuje koncert koji je George Michael održao 1988. u pariskom Bercyju, sastavljen od novootkrivenih, restauriranih snimaka na 35 mm filmu, uz do sada neviđene slike i zvuk.
Ko je režirao film?
Režiseri filma su David Austin i Andrew Morahan.
Koji kratki film se prikazuje pre koncerta?
Kratki film Mary McCartney sa novootkrivenim snimcima iz perioda od 1986. do 1988, kada je George Michael pisao album Faith i poneo ga na turneju.
Da li se isplati ponovo otputovati u Pariz sa Georgeom?
Mislim da da, i to te kako. Kod koncertnog filma najvažnije pitanje je uvek da li glas i dalje živi na platnu, a kod Georgea Michaela glas je bio sve. Restauriran materijal na 35 mm filmu, neviđeni snimci, lični uvod iz ruku Mary McCartney: ovaj paket obećava više od većine nostalgičnih projekata. Ako tehnički deo zaista legne, za fanove ovo neće biti samo film, već veče koje će pamtiti godinama. Ja ću biti tamo, i ne bih imao ništa protiv da neko u sali zapeva.