Juste une illusion, najava i recenzija: Nakache i Toledano nas vraćaju u Pariz 1985, u najzbrkaniju godinu odrastanja
Postoji trenutak kada trinaestogodišnjak shvati da ni odrasli zapravo ništa ne znaju, i od toga postane istovremeno slobodan i uplašen. Juste une illusion želi da uhvati upravo taj trenutak, u predgrađu Pariza 1985. godine, u rukama rediteljskog dvojca koji nam je dao Nedodirljive. Film još nismo videli, ali sve je spremno da bude jedno od najtoplijih iznenađenja ovogodišnje bioskopske sezone.
Na papiru savršen zimski francuski film: nostalgičan, duhovit, bolan, i ako reditelji ne skliznu u kič, pogodiće pravo u srce.
Podaci o filmu
| Režija | Olivier Nakache, Éric Toledano |
|---|---|
| Uloge | Simon Boublil, Louis Garrel, Camille Cottin, Pierre Lottin, Alexis Rosenstiehl, Jeanne Lamartine |
| Žanr | Komedije |
| Trajanje | 114 min |
| Zemlja | Francuski filmovi |
O čemu je reč? Dečak na ničijoj zemlji između detinjstva i odraslosti
Godina je 1985. Vincent uskoro puni trinaest i živi u predgrađu Pariza, u sasvim običnoj porodici srednje klase. Stariji brat ga drži na distanci, roditelji se neprestano svađaju, a on sam je u onom neprijatnom međustanju kada više nije dete, ali ga niko još ne smatra odraslim. Kroz njegove oči film otvara sve ono što se u tim godinama sruči na čoveka odjednom: identitet, prijateljstvo, porodica, vera, želja i, naravno, prva ljubav.
Zvanični opis filma zatvara priču jednom lepom rečenicom: komedija o onom periodu detinjstva kada nada da možemo promeniti svet još nije izgledala kao puka iluzija. Ta rečenica mi o tonu filma govori više od bilo kakve sinopsise. Ne treba očekivati bučnu tinejdžersku komediju, već onu oporu, nasmejanu melanholiju u kojoj su Francuzi nenadmašni.
Šta se tačno dešava Vincentu, ko će biti njegova prva ljubav i kuda vodi porodična napetost, za sada ne znamo, i iskreno, tako je i bolje. U ovakvim filmovima zaplet nikad nije suština, već trenuci: upropašćen prvi sastanak, večera na kojoj roditelji urlaju jedno na drugo bez ijedne reči, noćni razgovor sa bratom koji možda ipak nije toliko hladan.
Tvorci filma Nedodirljivi na novom terenu
Imena Olivier Nakache i Éric Toledano dobro su poznata i kod nas, jer upravo oni potpisuju Nedodirljive, film koji je dokazao da francuska komedija može postati svetski hit, a da pritom ne izgubi dušu. Snaga ovog para oduvek je bila u tome što smeh i dirnutost umeju da izvuku iz iste scene, i retko posežu za jeftinim fazonima.
Juste une illusion je, međutim, drugačiji izazov. Ovde nema dvoje odraslih iz potpuno različitih svetova čiji sudar sam po sebi donosi humor. Ovde treba preneti na platno unutrašnji svet jednog tinejdžera, i to u epohi koje više nema. To zahteva mnogo finiji rad: ako je previše slatko, ispašće kič, ako je previše gorko, nestaće lakoća komedije. Na osnovu njihove dosadašnje karijere verujem im, ali priznajem da me zanima kako će se snaći sa sporijim, intimnijim tempom.
Izbor godine i mesta deluje sumnjivo lično. Ne znamo koliko je film autobiografski i neću to ni tvrditi, ali tema je baš od onih koje čovek crpi iz sopstvenog detinjstva, a ne iz knjige.
Glumci: tinejdžer u centru, iskusna imena oko njega
Na prvom mestu podele uloga stoji ime Simon Boublil, i to dosta govori: ovakav film stoji ili pada na tome koliko je mladi glavni glumac uverljiv. Ako kamera dva sata sedi na licu jednog tinejdžera, to lice mora da priča. Da li on igra Vincenta, zvanično još nije potvrđeno, pa sam oprezan, ali po redosledu je prilično verovatno da je film izgrađen oko njega.
Uz njega je tu Louis Garrel, jedno od najzanimljivijih lica francuskog filma, koji ume da bude istovremeno romantičan, smešan i pomalo iritantan, što u porodičnoj drami vredi zlata. Komičarski osećaj i suvoća Camille Cottin takođe su upravo začin koji ovakvoj komediji treba. Na spisku su još Pierre Lottin, Alexis Rosenstiehl i Jeanne Lamartine.
Ko koga igra, ko su posvađani roditelji, ko je brat, a ko prva ljubav, za sada ne znamo, i neću da nagađam. Sigurno je samo da je postava odraslih jaka, pa ako mladi glumci drže nivo, zajednička igra mogla bi biti najveći adut filma.
Zašto baš 1985? Šarm analognog doba
Već sama epoha nosi program. Analogna ljubav: telefonska slušalica na kablu, pismo koje čekaš danima, kaseta na koju sa radija snimaš omiljenu pesmu, a ako pogrešiš, kreneš ispočetka. Svet u kome se prva ljubav nije dešavala iza ekrana, već na stepeništu, u školskom dvorištu, na autobuskoj stanici.
Ta nostalgija je moćno oružje, ali i zamka. Poslednjih godina mnogo filmova posezalo je za osamdesetima, i često sam imao utisak da je scenografija postala važnija od likova. U dobrom filmu o epohi, međutim, vreme nije izlog nego vazduh: živi u odeći, u muzici, ali najviše u tome kako ljudi pričaju i kako ćute. Nadam se da će Nakache i Toledano krenuti tim putem.
Muzika će biti posebno zanimljiva. Saundtrek francuskog filma o odrastanju smeštenog u 1985. mogao bi biti doživljaj sam za sebe, i snažno sumnjam da reditelji tu priliku neće propustiti. Kod mene zvuk unapred dobija plus.
Gde može da omane? Rizici
Budimo iskreni: priča o odrastanju jedan je od najistrošenijih žanrova. Već smo sto puta gledali tinejdžera koji shvata da ni roditelji nisu savršeni i koji se prvi put zaljubljuje. Zato zadatak ovog filma neće biti da kaže nešto novo, već da isto to kaže iskreno.
- Previše slatkoće: nostalgija lako prelazi u medenu glazuru u kojoj se svaka loša uspomena zaobli.
- Previše tema: identitet, prijateljstvo, porodica, vera, želja, ljubav. To je mnogo za jedan film, i postoji opasnost da od svega dobijemo samo po malo.
- Trajanje: 114 minuta za film atmosfere nije malo. Ako ritam padne, to će biti trenutak kada gledalac počne da gleda na sat.
S druge strane, ovi rizici stoje upravo naspram jakih strana rediteljskog para: oni su uvek umeli da vode više niti odjednom i uvek su imali osećaj da pre suza napetost razbiju nekom duhovitom replikom.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji vole melanholične, a opet nasmejane francuske komedije, za one koji su i sami bili tinejdžeri osamdesetih, ili jednostavno za sve koji žele topao, ljudski film za zimske večeri.
- Radije preskoči ako: Ako očekuješ brzu komediju punu fazona, ili te nostalgija i priče o odrastanju ostavljaju hladnim, verovatno će ti sporiji tempo usredsređen na likove biti dosadan.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Nedodirljivi (2011), La Boum (1980), Dečaštvo (2014), Belfast (2021), Licorice Pizza (2021)
Česta pitanja
O čemu govori film Juste une illusion?
Radnja se dešava 1985. u predgrađu Pariza. Glavni junak je Vincent, koji uskoro puni trinaest godina i između hladnog starijeg brata i roditelja koji se stalno svađaju traži odgovore na pitanja identiteta, prijateljstva, porodice, vere, želje i prve ljubavi.
Koliko traje Juste une illusion?
Film traje 114 minuta.
Ko je režirao Juste une illusion?
Francuski film režirali su Olivier Nakache i Éric Toledano, autori filma Nedodirljivi.
Ko igra u filmu Juste une illusion?
U glumačkoj postavi su Simon Boublil, Louis Garrel, Camille Cottin, Pierre Lottin, Alexis Rosenstiehl i Jeanne Lamartine.
Da li vredi premotati kasetu zbog ovog filma?
Mislim da vredi. Juste une illusion je upravo ona vrsta filma koja ne želi da spasava svet, već samo da nas podseti kako je bilo dok smo još verovali da ga možemo promeniti. Reditelji Nedodirljivih, jaka francuska glumačka ekipa i neodoljivo atmosferična epoha: to je dovoljno da film čekam s velikim očekivanjima. Ako mladi glavni glumac iznese film na leđima, a reditelji odole šećernoj glazuri, ovo bi mogla biti jedna od najsimpatičnijih evropskih komedija godine. Da li će tako zaista i biti, saznaćemo kad ga budemo pogledali.