Magla recenzija: čudovišta su napolju, ali pravi košmar živi između rafova prodavnice
Postoje horori posle kojih upališ svetlo, a postoji Magla, posle koje ti se više ne ide do prodavnice na ćošku. Film Frenka Darabonta iz 2007. godine na papiru je naučnofantastični horor sa čudovištima, ali je u stvari surovo precizna studija o tome koliko je vremena potrebno da dragi komšija postane krvožedna rulja. Mala tajna: ne mnogo.
Magla je jedan od najmučnijih i najpametnijih američkih horora poslednjih decenija, a njeno najstrašnije stvorenje ne vreba u magli, već propoveda iza kase.
Podaci o filmu
| Original | The Mist |
|---|---|
| Režija | Frank Darabont |
| Uloge | Thomas Jane, Laurie Holden, Toby Jones, Marcia Gay Harden, Andre Braugher, William Sadler |
| Žanr | Horor filmovi, Naučnofantastični filmovi, Trileri |
| Trajanje | 126 min |
| Zemlja | Američki filmovi |
Kupovina na ivici smaka sveta: o čemu govori Magla?
Polazna situacija je jednostavna i baš zato toliko dobro funkcioniše. Na mali američki grad spušta se čudna, onostrana magla. Dejvid Drejton i njegov sinčić Bili su u lokalnoj prodavnici kada bela zavesa proguta ulicu, i odjednom ostaju zarobljeni unutra zajedno sa desetinama drugih meštana. Dejvid prvi primećuje da se napolju nešto kreće: smrtonosna, zastrašujuća stvorenja koja nisu s ovog sveta.
Od tog trenutka film ratuje na dva fronta. Napolju su stvorenja, a unutra panika, sumnjičavost i strah koji polako ali sigurno izgrizaju zajednicu. Komšije, prijatelji i poznanici i sami sve više postaju čudovišta, a ključno pitanje filma nije šta se krije u magli, već koga se zapravo treba više plašiti.
Spojlera neće biti, o radnji je ovo i više nego dovoljno. Ovo je film koji treba gledati sa što manje predznanja.
Darabont i umetnost horora u zatvorenom prostoru
Frenk Darabont je većini gledalaca poznat po filmovima Iskupljenje u Šošenku i Zelena milja, dakle po pričama u kojima ljudi zaglavljeni u skučenim prostorima pokušavaju nekako da ostanu ljudi. Magla je mračan, iskrivljen odraz te teme. I ovde gledamo zatvorenu zajednicu, samo što glavnu ulogu nema nada, već to koliko brzo ona isparava.
Režija je ogoljena u najboljem smislu. Darabont ne izvodi trikove, ne trpa film iznenadnim skokovima straha, već pušta da sama situacija guši. Police, rashladne vitrine, vrata magacina: sve je to bojno polje, i sve deluje sve tesnije kako vreme odmiče. Uprkos tome, 126 minuta ni u jednom trenutku ne visi, jer napetost ne crpi iz čudovišta, već iz odnosa među likovima.
Kamera događaje često prati iz gotovo dokumentarističke blizine, što nam vrata još čvršće zatvara pred nosom. Uhvatićete sebe kako i sami čučite iza kase i razmišljate na čiju stranu da stanete.
Gospođa Karmodi, jedan od najiritantnijih negativaca u istoriji filma
Ako postoji uloga zbog koje Magla zaslužuje mesto među velikanima žanra, to je gospođa Karmodi u izvedbi Marše Gej Harden. Ona donosi lik na koji se gledalac instinktivno ljuti od prvog minuta, a ta ljutnja do kraja filma preraste u gotovo fizički bol. Najstrašnije je to što je potpuno uverljiva. Svi poznajemo bar jednu osobu koja u krizi među prvima viče najglasnije i čiji glas rulja pre ili kasnije počne da sluša.
Tomas Džejn je kao Dejvid moralni kompas filma, i dobro je što od njega nije napravljen nepogrešivi akcioni junak. On je otac koji pre svega želi da zaštiti sina i koji se plaši isto kao i svi ostali. Džejn, koga mnogi pamte iz filma Kažnjavač, ovde igra u mnogo ljudskijem, ranjivijem registru i to mu odlično pristaje.
Sporedna postava je zaista izuzetna. Tobi Džouns kao Oli Viks je tiho iznenađenje filma: skroman tip koga u prvi mah niko ne shvata ozbiljno, a onda se ispostavi da se na njega najviše može osloniti. Lori Holden kao Amanda Danfri jedan je od poslednjih bastiona zdravog razuma, dok je Brent Norton Andrea Bragera sjajan kontrapunkt, racionalni skeptik koji jednostavno odbija da poveruje u ono što se dešava. Vilijam Sadler, Džefri Demun i Frensis Sternhagen takođe donose precizne i upečatljive likove, pa podela nema nijednu slabu kariku.
Šta funkcioniše savršeno
Najveća snaga Magle je to što okvir filma o čudovištima koristi za nemilosrdan društveni eksperiment. Stvorenja koja se kriju u magli samo su katalizator, pravu dramu donosi ljudska priroda.
- Grupna dinamika: retko se vidi ovako verodostojan prikaz toga kako nastaju frakcije, kako se rađa vođa i kako se rulja okreće protiv same sebe.
- Tempo: film polako ali neprestano zateže zavrtanj, a napetost raste gotovo do samog kraja.
- Atmosfera: magla kao vizuelni element je jednostavno genijalna. Ne vidimo napolje, ne znamo šta je tamo, a mašta uvek naslika nešto gore nego što bi to ikada mogao bilo koji studio za specijalne efekte.
- Hrabrost: Darabont ne štedi gledaoca. Film ne želi da bude prijatno iskustvo i to dosledno sprovodi do kraja.
Gde se vidi da je snimljen 2007. godine?
Budimo iskreni: vizuelni efekti su ono što je u Magli najviše ostarilo. Deo digitalno napravljenih stvorenja danas deluje pomalo plastično, i ima trenutaka kada vam pre straha na pamet padne renderovanje. Srećom, ta mana smeta manje nego što biste pomislili, jer film ionako ne živi od stvorenja. Što ih manje vidimo, to bolje, a Darabont to uglavnom dobro zna.
Onima kojima horor pre svega znači iznenadne skokove straha i krv, srednji deo filma, kada se sve svodi na razgovore i građenje napetosti, ponegde može delovati sporo. Po meni je to upravo najjači deo, ali razumljivo je što to ne očekuje svako od filma o čudovištima.
Važno upozorenje: Magla je psihički veoma teško iskustvo. To nije horor kroz koji se prolazi uz kokice i smeh. Ostaje vam u glavi i danima ne izlazi iz nje.
Zašto je danas aktuelniji nego kada se pojavio?
Film je premijerno prikazan 21. novembra 2007. godine, ali je neverovatno koliko i danas deluje sveže. Krize poslednjih godina, panična kupovina i strah koji se na društvenim mrežama raširi za par trenutaka pokazali su da Darabont nije preterivao. Magla govori o tome šta se dešava kada se nedostatak informacija sretne sa strahom, a teško je zamisliti univerzalniju temu.
Gospođa Karmodi danas je možda još strašnija nego tada, jer smo u međuvremenu svi videli kako najglasniji glas može da skupi sledbenike. Zato je Magla više od dobro urađenog filma o čudovištima: ona je ogledalo u koje nije baš prijatno pogledati.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji vole horor sa psihološkom dubinom, napete drame u zatvorenom prostoru i koje mračna strana ljudske prirode zanima više od količine krvi.
- Radije preskoči ako: Za one koji traže lagan, zabavan film o čudovištima za opušteno veče, ili za one koji teško podnose psihički veoma iscrpljujuće i nemilosrdne filmove.
Ako ti se dopada, pogledaj i: The Thing (1982), Alien (1979), Dawn of the Dead (2004), A Quiet Place (2018)
Česta pitanja
O čemu govori Magla?
Na mali američki grad spušta se čudna, onostrana magla u kojoj se kreću smrtonosna stvorenja koja nisu s ovog sveta. Dejvid Drejton i njegov sinčić Bili ostaju zarobljeni u lokalnoj prodavnici sa drugim meštanima, gde strah i panika polako razaraju i samu zajednicu.
Koliko traje Magla?
Film traje 126 minuta.
Da li je Magla za decu?
Nije. Film je strašan, nasilan i psihički veoma mučan, pa nije za mlađu publiku.
Ko je režirao film Magla?
Film je režirao Frenk Darabont, a u glavnim ulogama su Tomas Džejn, Marša Gej Harden, Lori Holden i Tobi Džouns.
Kada je izašla Magla?
Magla je premijerno prikazana 21. novembra 2007. godine.
Da li se posle ovoga i dalje usuđuješ da odeš do prodavnice?
Magla nije prijatan film i ne pokušava to da bude. Ovo je nemilosrdan, pametan i bolno ljudski horor koji kulise filma o čudovištima koristi da postavi najneprijatnije pitanje: šta će biti od nas kada oko nas nestane sigurnosti? Efekti su ponegde deca svog vremena, ali glumci, pre svega Marša Gej Harden, i Darabontova čvrsta režija to bogato nadoknađuju. Ako ga još niste gledali, nadoknadite, ali ne nekog umornog radnog dana i po mogućstvu ne sami. A ako ste ga već gledali, verovatno ga i sada osećate u stomaku. Čvrsta ocena 9 od 10, i jedan od najboljih dokaza da smo najstrašnije čudovište ponekad mi sami.