Zov divljine recenzija: Harison Ford i pas koji uči da bude svoj gospodar
Postoji jedan pas kog sudbina sa udobne kalifornijske verande baci pravo u snežne mećave Jukona, i ovaj film mu, iskreno, duguje sve. Zov divljine je staromodna avantura štimovana na srce, koja ne pokušava da bude pametnija od gledaoca, ali tačno zna kada treba da nam stegne grlo. Bradati, umorni Harison Ford tu deluje kao topla deka u hladnoj noći.
Nije bez mana i ponekad je previše uglačan, ali retko koji porodični avanturistički film ovako čisto i s ljubavlju priča o tome šta znači pronaći svoje mesto u svetu.
Podaci o filmu
| Original | The Call of the Wild |
|---|---|
| Premijera u Srbiji | 20. 2. 2020. |
| Režija | Chris Sanders |
| Uloge | Harrison Ford, Dan Stevens, Colin Woodell, Karen Gillan, Omar Sy, Raven Scott |
| Žanr | Avanturistički filmovi, Porodični filmovi, Drame |
| Trajanje | 100 min |
| Zemlja | Američki filmovi |
Gde gledati Zov divljine?
| Za kupovinu |  Rakuten TV |
|---|
O čemu se radi, bez spojlera: od verande do poštanskih saonica
Bak je veliki, preslatki i pomalo razmaženi pas čiji je život do tada bio jednostavan: živi u Kaliforniji, u udobnosti, a najveća avantura mu je verovatno da nešto obori u kući. Onda iznenada završi daleko od doma, u surovoj divljini Jukona na Aljasci, u vreme zlatne groznice devedesetih godina 19. veka. Tamo ga više niko ne mazi po glavi samo zato što je sladak.
Bak postaje novi član psećeg tima koji vuče poštanske saonice, a kasnije i njegov vođa. Film je zapravo priča o njegovom sazrevanju: kako se od maženog kućnog ljubimca pretvara u biće koje stoji na svojim nogama i na kraju postaje svoj gospodar. Više od toga nema smisla otkrivati, jer snaga filma leži upravo u tome kako tu promenu gradi korak po korak, scenu po scenu.
Postavka je klasična: nepoznat svet, teška iskušenja, dobri i loši ljudi, i životinja koja sve to preživi i ojača. Ko je kao dete plakao na filmu o psu, tačno zna u šta se upušta.
Harison Ford, srce iza gunđanja
Budimo iskreni, mnogi će sesti da gledaju zbog Harisona Forda. Posle Hana Sola i Indijane Džonsa ovde ga vidimo u potpuno drugačijem izdanju: Džon Tornton je slomljen, tih čovek kod kog umesto reči govori pogled. Ford u ovim godinama više nije junak avanture, već starac koji stoji pored njega, i to mu iznenađujuće dobro pristaje. Ima u njemu neke umorne topline bez koje bi ovaj film bio mnogo prazniji.
I ostali su na pravom mestu. Omar Si kao Pero donosi onu razoružavajuću, sunčanu harizmu zbog koje ga volimo još od Nedodirljivih, a Kara Gi kao Fransoaz mu je odličan par. Sa druge strane stižu Den Stivens kao Hal, Karen Gilan kao Mersedes i Kolin Vudel kao Čarls. Stivens je glumac koji obožava da malo preteruje sa likom, i ovde to i radi. Nekima će to biti karikatura, meni u porodičnom filmu sasvim prolazi.
U manjim ulogama pojavljuju se i Rejven Skot i Ves Braun, ali pravi glavni junak je bez sumnje Bak. Sve se vrti oko njega, a film najbolje funkcioniše kada ljudi samo čine okvir za njegov put.
Kris Sanders, čovek koji zna kako se priča o životinjama
Režiser je Kris Sanders, i to dosta toga objašnjava. Potpisuje Lilo i Stiča i Kako da dresirate svog zmaja, dakle reč je o autoru koji je veći deo karijere pričao o tome kako se vezuju čovek i neko ko nije čovek. To iskustvo se oseća i ovde: Sanders se ne plaši velikih, čistih emocija i ne stidi se kada scena prosto želi da dirne.
Ritam je prijatan, a trajanje od 100 minuta taman je dovoljno da film ne dosadi, a da ipak ima vremena da razvije Bakovu promenu. Sandersovo animatorsko razmišljanje je, međutim, mač sa dve oštrice. Film ponekad deluje kao igrani brat nekog crtaća: sve je malo sjajnije, izražajnije i bajkovitije od stvarnosti. Deci je to sjajno, ali odrasli gledalac se povremeno zapita da li bi tvrđa, sirovija verzija udarila još jače.
Sneg, svetlo i zlatna groznica: vizuelni utisak
Jukon je drugi glavni lik filma. Snežni predeli, beskrajna belina, zaleđene reke i prenatrpan, blatnjav svet zlatne groznice čine prelep kontrast. Trenutak kada Bak prvi put shvati koliko je divljina ogromna pravi je bioskopski doživljaj, vredi ga videti na velikom platnu.
Scene sa saonicama imaju zamah, brzinu i osećaj opasnosti, i dobro dočaravaju koliko je truda trebalo da pošta stigne u tom svetu. Ponegde su kadrovi previše savršeni, kao da gledamo razglednicu, ali priznajem da je teško to zameriti filmu čiji je cilj upravo da nas očara.
Gde saonice proklizaju?
Najveće pitanje je koliko podnosite emotivnu iskrenost filma. Ko voli jasne priče u kojima su dobri i loši oštro razdvojeni, pogodiće u centar. Ko traži nijansiranije, mračnije likove, mogao bi da negativce doživi kao previše crtane, a preokrete kao predvidljive.
Drugi rizik je predvidljivost. Ovaj film ne želi da iznenadi, već da umiri i dirne. To je i vrlina i slabost. Meni nije smetalo, ali razumem ako neko na kraju slegne ramenima jer je ovo već video, samo sa drugim psom.
- Šta radi: Harison Ford, Bakov lik, pejzaži, čiste emocije.
- Šta manje radi: previše jednostavni negativci, predvidljiva dramaturgija, ponekad preterano blistava slika.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Porodicama sa starijom decom, ljubiteljima pasa i svima koji vole staromodne avanture koje idu pravo u srce. Dobar izbor i za fanove Harisona Forda koji žele da vide njegovo tiše lice.
- Radije preskoči ako: Ko očekuje sirovu, realističnu dramu preživljavanja ili ima alergiju na otvorene emocije i predvidljive priče, verovatno će biti razočaran.
Ako ti se dopada, pogledaj i: White Fang (1991), Balto (1995), Togo (2019), A Dog's Purpose (2017)
Česta pitanja
Kada je film Zov divljine počeo da se prikazuje u Srbiji?
Premijera u Srbiji bila je 20. februara 2020.
O čemu govori Zov divljine?
Bak, kućni pas iz Kalifornije, iznenada se nađe u divljini Jukona na Aljasci u vreme zlatne groznice devedesetih godina 19. veka, gde postaje član, a zatim i vođa psećeg tima koji vuče poštanske saonice, i na kraju pronalazi svoje mesto u svetu.
Koliko traje Zov divljine?
Film traje 100 minuta.
Ko glumi u filmu Zov divljine?
Harison Ford igra Džona Torntona, a uz njega su Omar Si (Pero), Kara Gi (Fransoaz), Den Stivens (Hal), Karen Gilan (Mersedes) i Kolin Vudel (Čarls).
Ko je režirao Zov divljine?
Film je režirao Kris Sanders.
Vredi li krenuti sa Bakom na Jukon?
Da, ako znate šta gledate. Zov divljine nije revolucionaran film i ne pokušava da piše nova pravila, ali pošteno i s ljubavlju priča večnu priču o slobodi, odanosti i tome da ponekad moramo izgubiti udobnost da bismo postali ono što jesmo. Harison Ford je pouzdan, Bak je simpatičan, Jukon oduzima dah, a Kris Sanders oseća gde treba pritisnuti srce.
Savršen je za kišno nedeljno popodne i zajedničko porodično gledanje. Samo pripremite maramice, jer filmovi o psima retko imaju milosti.