La Bataille de Gaulle : L'Âge de fer, najava i recenzija: 160 minuta prkosa u trenutku kad je Francuska već položila oružje
U leto 1940. Francuska je kapitulirala, ali jedan malo poznati general nije. Dokudrama Antonina Baudryja traje 160 minuta i prati čoveka koji je iz Londona pokušavao da ubedi svet da rat još nije završen. Na papiru, ovaj film ima sve što je potrebno za ozbiljno istorijsko ostvarenje velikog zamaha.
Deluje kao ambiciozan i hrabar projekat, i ako izbegne muzejski patos, mogao bi da bude jedan od najjačih istorijskih filmova godine.
Podaci o filmu
| Režija | Antonin Baudry |
|---|---|
| Uloge | Simon Abkarian, Simon Russell Beale, Florian Lesieur, Benoît Magimel, Loic Corbery, Anamaria Vartolomei |
| Žanr | Dokumentarne drame |
| Trajanje | 160 min |
| Zemlja | Francuski filmovi, Belgijski filmovi, Američki filmovi |
O čemu je film, bez spojlera: jedan čovek protiv poraza
Polazna tačka je jednostavna i surova. Godine 1940. Francuska se urušava, potpisuje primirje i izgleda kao da je istorija jednim potezom pera zatvorila pitanje. U tom haosu samo jedan čovek odbija da prihvati poraz: Šarl de Gol, za koga tada gotovo niko nije ni čuo. Sam, protiv svih izgleda, beži u London kako bi odande uverio svet da borba nije gotova i da Francuska nije izgubljena.
Ipak, sudeći po opisu, film se ne zadržava samo na portretu jednog čoveka. U Engleskoj, Francuskoj i Africi postepeno se pojavljuju pripadnici pokreta otpora koji rade iz senke, buntovni srednjoškolci i odlučni vojnici. Ta struktura sa više rukavaca je po mom mišljenju najzanimljivije obećanje ovog projekta. Nećemo gledati kako nastaje spomenik, već kako jedan tvrdoglavi glas polako postaje pokret.
Ko su tačno likovi iz sporednih priča i kuda vodi radnja, pre premijere ne znamo. Iz udžbenika istorije naravno slutimo dokle će rat stići, ali ugao gledanja filma, njegovi akcenti i ulozi za sada ostaju tajna.
Antonin Baudry: diplomata u rediteljskoj stolici
Ime Antonina Baudryja široj publici možda ne zvuči poznato, ali vredi ga zapamtiti. Njegov prethodni film, Le Chant du loup, bio je zategnut francuski triler smešten u podmornicu, koji je pokazao da Baudry ume da radi u skučenom prostoru, u tempu koji para živce, i da se ne plaši velike produkcijske razmere.
Još je zanimljivije to što je Baudryjeva prošlost vezana za svet diplomatije. Za film u kome glavno oružje nije puška nego ubeđivanje, pregovori i politički blef, to je izuzetno dobar znak. De Golovi londonski meseci bili su pre svega rat vođen rečima, u kancelarijama i pred radio mikrofonima. Ako neko zna kako pregovarački sto da snimi kao bojno polje, to bi mogao da bude on.
Pravo pitanje je da li će trilerska napetost preživeti u istorijskoj freski od 160 minuta koja se proteže preko nekoliko kontinenata. Ovaj žanr lako postane trom, i tu se sve odlučuje.
Glumačka ekipa: francuska elita i britanska teška artiljerija
Podela je jaka već na prvi pogled. Simon Abkarian je harizmatičan glumac snažnog prisustva, koga međunarodna publika pamti još od filma Kazino Rojal. Benoît Magimel je jedan od najpouzdanijih teškaša francuskog filma, koji je još u Pijanistkinji pokazao koliko može da kaže jednim pogledom. Anamaria Vartolomei je posle Događaja postala jedno od najuzbudljivijih lica mlade generacije francuskih glumica.
Na britanskoj strani Simon Russell Beale je pozorišna legenda kojoj svaka rečenica dobija težinu, a Tom Mison odlično igra pomalo uglađene, pomalo ironične Engleze. Uz njih su tu i Florian Lesieur, Loic Corbery, Niels Schneider, Karim Leklou i Kacey Mottet Klein, raznovrsna ekipa koja savršeno odgovara priči sa više tokova.
Ko koga igra, pre premijere neću detaljisati, ali uz ovakav spisak imena gluma bi mogla da bude čvrst temelj na koji film može da se osloni, čak i ako scenario tu i tamo posrne.
Šta bi ovo moglo da učini više od još jednog kostimiranog udžbenika?
Tržište filmova o Drugom svetskom ratu je zasićeno, a biografski filmovi o velikim državnicima imaju neprijatnu sklonost da se previše klanjaju svom junaku. Ono što me ipak čini optimistom su nekoliko konkretnih stvari:
- Ugao gledanja: prema opisu, De Gol je ovde još nepoznati general, a ne kasnija ikona. Autsajder koga niko ne shvata ozbiljno uvek je bolji dramski materijal od gotove legende.
- Hor: priča o buntovnim srednjoškolcima i bezimenim borcima otpora mogla bi velikoj politici da da ljudsku meru.
- Geografija: trougao London, okupirana Francuska i Afrika može retko viđenom celovitošću da pokaže da otpor nije nastao na jednom mestu.
- Koprodukcija: saradnja Francuske, Belgije i SAD govori da ne nastaje kamerni komad, već film međunarodnih razmera.
Ako se ova četiri elementa slože, dobićemo film koji istovremeno govori o istoriji i o večnom pitanju: koliko vredi tvrdoglavost jednog čoveka kad su svi ostali već odustali.
Gde bi mogao da posrne? Rizici
Krenimo od očiglednog: 160 minuta. To nije kratko, a kod dokudrame trajanje je mač sa dve oštrice. Može da da prostor likovima i sporoj gradnji, ali se lako može i razliti ako sporedne priče ne dobiju dovoljno težine ili ako se glavna linija previše oslanja na govore.
Drugi rizik je sam žanr dokudrame. Ova forma često stavlja vernost događajima ispred dramskog luka, pa gledalac na kraju dobije pre rekonstrukciju nego doživljaj. Kod domaće francuske produkcije o ključnoj figuri nacionalnog mita, iskušenje heroizacije takođe visi u vazduhu.
Na kraju, pripovedanje u više tokova funkcioniše samo ako svaki tok deluje jednako važno. Ako srednjoškolci ili vojnici sa afričkog fronta ostanu tek ilustracija uz De Golove velike govore, film će izgubiti upravo ono što je, sudeći po opisu, u njemu najoriginalnije.
Slika, zvuk i atmosfera
Sve najavljuje da rat neće biti sterilna, plakatska pozadina, već da će biti i grubih, sirovih trenutaka. To ovoj temi prija: otpor nije bio romantična avantura, već smrtno opasan i često krvav poduhvat.
Na osnovu Baudryjevog prethodnog filma možemo da očekujemo i pažljivo građenu zvučnu kulisu i napetost. U priči u kojoj je i sama radio emisija oružje, dramaturška uloga zvuka mogla bi da bude posebno važna. Taj teren reditelj je već jednom dokazano savladao, pa sam ovde naročito radoznao.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji vole ozbiljne istorijske filmove velikog zamaha i koji su uživali u političkoj drami Najmračniji čas ili ratnoj napetosti filma Denkerk. Za ljubitelje francuskih glumaca gotovo obavezno.
- Radije preskoči ako: Za one kojima je 160 minuta samo po sebi zastrašujuće i koji očekuju brz akcioni film pun bitaka. Zbog grubih ratnih scena nije ni za decu.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Najmračniji čas (2017), Denkerk (2017), Valkira (2008), Kraljev govor (2010)
Česta pitanja
O čemu govori La Bataille de Gaulle : L'Âge de fer?
Godine 1940, posle sloma Francuske i potpisivanja primirja, Šarl de Gol, tada još nepoznati general, beži u London da nastavi borbu, dok se u Engleskoj, Francuskoj i Africi pojavljuju borci otpora, buntovni srednjoškolci i odlučni vojnici.
Koliko traje film?
Film traje 160 minuta.
Ko je režirao film?
Film je režirao Antonin Baudry.
Ko igra u filmu?
Između ostalih Simon Abkarian, Simon Russell Beale, Benoît Magimel, Anamaria Vartolomei, Niels Schneider, Karim Leklou, Tom Mison, Florian Lesieur, Loic Corbery i Kacey Mottet Klein.
Da li se isplati sedeti 160 minuta zbog tvrdoglavosti jednog generala?
Mislim da da, ili bar svi znaci na to ukazuju. Jaka međunarodna podela, reditelj koji se već dokazao u napetoj drami zatvorenog prostora i priča koja počinje u trenutku poraza, a ne pobede. Upravo je to najbolja polazna tačka: mnogo je uzbudljivije gledati kako neko postaje legenda nego nekoga ko je to već rođenjem.
Rizici su stvarni, trajanje i dokudramska forma lako mogu da opterete film, ali ovako ambicioznom poduhvatu radije navijam nego što unapred odmahujem rukom. Moja očekivana ocena kreće se oko solidnih 7,5, uz napomenu da bi, ako Baudry pronađe ravnotežu između velike politike i bezimenih boraca otpora, ovo lako moglo da se popne iznad 8.