Oasis: Don't Look Back in Anger recenzija: kraj bratskog rata koji je zaslužio veliko platno
Da nam je neko 2009. rekao da će braća Gallagher jednog dana zajedno sesti pred kameru i dati intervju, verovatno bismo mu se nasmejali. Oasis: Don't Look Back in Anger beleži upravo to nemoguće, uz rasprodatu turneju Oasis Live '25. Film nije bez mana, ali je za fana otprilike kao da ponovo ima sedamnaest godina i stoji usred stadiona.
Slavljenički film o turneji koji suštinu pronalazi na bini i na licima publike, a zbog zajedničkog intervjua braće Gallagher već je sam po sebi istorijski dokument.
Podaci o filmu
| Režija | Will Lovelace, Dylan Southern |
|---|---|
| Žanr | Dokumentarni filmovi, Muzički filmovi |
| Zemlja | Engleski filmovi, Američki filmovi |
O čemu se radi: povratak na koji niko nije smeo da se kladi
Postavka filma je jednostavna i baš zato funkcioniše. Liam i Noel Gallagher se vraćaju, a Oasis 2025. kreće na turneju Oasis Live '25, koja je postala jedan od najvažnijih rok događaja našeg vremena. Dokumentarac prati taj trijumfalni pohod u globalnim razmerama, ali se stalno vraća pitanju koje svako postavlja sebi: šta je ovaj bend ljudima i zašto ga nikada nisu pustili?
Ne treba očekivati klasičnu priču sa dramskim lukom. Ovo je pre portret i snimak jednog trenutka: ključni muzički momenti 2025. godine, rasprodati koncerti, probe i minuti iza kulisa poređani jedni pored drugih. Ko očekuje napet, skandalozan dokumentarac o starim uvredama, verovatno će ostati kratkih rukava. Ali ko želi da oseti kako je bilo biti tamo, na pravom je mestu.
Liam i Noel u istom kadru: pravo zlato ovog filma
Koliko god stadionski koncert bio veliki, najjači adut filma je ipak jedan tiši trenutak: prvi zajednički intervju braće Gallagher posle više od 25 godina. To se ne može dovoljno naglasiti. Ova dvojica su za čitavu generaciju postala sinonim za bratsko rivalstvo, njihove opaske su legendarne, a njihov odnos je decenijama bio više tema tabloida nego muzike.
O čemu tačno pričaju, neću otkrivati, ali mogu da kažem da sam prizor njih dvojice kako sede jedan pored drugog udara jače od bilo koje pesme. U tome ima nečeg nespretnog i iskrenog, a to je filmu koji je u osnovi slavlje itekako potrebno. Da kupujem kartu iz samo jednog razloga, bio bi to ovaj.
Reditelji koji znaju kako se snima bend
Na rediteljskoj stolici su Will Lovelace i Dylan Southern, i ovaj dvojac nije došao niotkuda. Oni potpisuju Shut Up and Play the Hits, film o oproštajnom koncertu benda LCD Soundsystem, pa znaju kako koncert na platnu postaje emotivni događaj. I ovde se oseća njihova ruka: montaža ne žuri, pušta pesme da dišu i ne plaši se da kameru okrene ka publici.
To mi je jedna od najboljih odluka u filmu. Lica fanova, refreni koje hor hiljada grla urla, očevi i deca zajedno: ta slika najviše govori o dubokom emotivnom i kulturnom uticaju koji Oasis generacijama ima na ljude. Film to ne objašnjava previše, jednostavno pokazuje.
Zvuk, slika, stadion: kad bioskopski zvučnici rade svoj posao
Muzika je, naravno, vrhunac, i to ne samo zato što Wonderwall ili naslovna Don't Look Back in Anger u izvođenju mase i dalje izazivaju žmarce. Miks istovremeno prenosi snagu benda i tutnjavu publike, a u bioskopu to vredi mnogo više nego kod kuće na zvučnicima laptopa. Ako možete, gledajte ga u velikoj sali sa dobrim ozvučenjem.
Vizuelno, film koristi poznati arsenal filmova o turnejama: panorame mase, krupni planovi lica, scenska svetla, polumrak garderobe. Nije revolucionarno, ali je pošteno i sa ukusom složeno, a snimci sa proba donose intimniji, sirovi sloj koji prija ritmu filma.
Gde posrće: previše slavlja, premalo trvenja
Sad dolazi loša vest. Film toliko želi da proslavi povratak da ponekad zaboravi da pita. Iza ovakve priče stoje decenije napetosti, uvređenosti i neizgovorenih rečenica, a na površinu izlazi tek malo toga. Celokupan ton je pre uzdižući nego neprijatan, što je iz ugla fana razumljivo, ali iz ugla kritičara propuštena prilika.
Drugi problem je to što se onima koji nisu vezani za bend koncertni delovi posle nekog vremena mogu stopiti u jedno. Ovaj film ne pokušava nikoga da preobrati, ovo je misa za one koji su već preobraćeni. Ne zameram mu to kao greh, samo napominjem da svako treba da zna na šta ide.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Fanovima Oasisa, nostalgičarima britpopa i svima koji vole veliko, zajedničko koncertno iskustvo i zanima ih kako danas izgledaju Liam i Noel jedan pored drugog.
- Radije preskoči ako: Onima koji očekuju dubok, razotkrivajući istraživački dokumentarac o pozadini bratske svađe, ili koje muzika Oasisa ionako ostavlja ravnodušnim.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Shut Up and Play the Hits (2012), Supersonic (2016), Oasis Knebworth 1996 (2021), Get Back (2021), Stop Making Sense (1984)
Česta pitanja
O čemu govori Oasis: Don't Look Back in Anger?
O povratku Liama i Noela Gallaghera i svetskoj turneji Oasis Live '25, uz probe, trenutke iza kulisa i doživljaje fanova.
Ko je režirao film?
Film su režirali Will Lovelace i Dylan Southern.
Da li u filmu postoji zajednički intervju braće Gallagher?
Da, prvi put posle više od 25 godina vidimo zajednički intervju sa Liamom i Noelom.
Isplati li se ponovo otići na Oasis koncert, ovog puta u bioskopu?
Ako vam se ikada desilo da uz neki Oasis refren pola autobuske stanice peva sa vama, onda da, i to po mogućstvu u najvećoj sali. Oasis: Don't Look Back in Anger nije najhrabriji muzički dokumentarac koji sam gledao, ali spada među najtoplije. Zbog zajedničkog intervjua braće Gallagher to je istorijski trag koji nijedan fan ne sme da propusti. Onome ko je samo napola zainteresovan biće to lepo veče, a ko je devedesetih odrastao uz ove pesme, verovatno će ostati da sedi i tokom odjavne špice, pevušeći.