The Loneliest Man in Town najava i recenzija: bluz u bečkoj zgradi osuđenoj na rušenje
Postoji ona vrsta samoće koja ne plače, već tiho spusti iglu na ploču. The Loneliest Man in Town govori upravo o tome: o starom bluz muzičaru koji se kao poslednji stanar drži bečke zgrade osuđene na rušenje. Priznajem odmah, zbog slabosti prema tihim filmovima ljudske mere, jedva čekam da ga vidim.
Na papiru je sve tu za mali, ali duboko dirljiv i melanholičan film o tuzi i mogućnosti novog početka, samo da se ne izgubi u sopstvenoj tišini.
Podaci o filmu
| Režija | Tizza Covi, Rainer Frimmel |
|---|---|
| Uloge | Alfred Blechinger, Al Cook, Brigitte Meduna |
| Žanr | Biografski filmovi |
| Trajanje | 86 min |
| Zemlja | Austrijski filmovi |
Jedan čovek, jedna zgrada, gomila ploča: o čemu je film?
Osnovna postavka je jednostavna, i baš u tome joj je snaga. Bluz muzičar Al Cook živi kao poslednji stanar bečke zgrade predviđene za rušenje, okružen starim uspomenama i vinilima. Napolju svet ide svojim tempom, a unutra kao da je vreme stalo. Onda se pojavi investitor koji zgradu osudi na rušenje, i Alovo jedino utočište odjednom je ugroženo.
Odatle kreće pravi ulog filma, a to nije zgrada, već čovek. Al mora da se suoči sa krajem jedne epohe, sa tugom za preminulom suprugom Silvijom i, što je možda najteže, sa mogućim novim početkom. Šta taj novi početak znači i kuda vodi, zvanični opis ne otkriva, i dobro čini. Ovo je priča koju ne gledate zbog obrta, već da biste malo posedeli sa junakom u polumračnoj sobi.
Trajanje od 86 minuta takođe govori mnogo. Ovo neće biti razvučena dvočasovna drama o gubitku, već sažet, zategnut kamerni komad, što je dobra vest: ovakve teme obično umaraju od previše reči.
Al Cook u ulozi Ala Cooka
Podela uloga je rečita već na prvi pogled. Glavni glumac se zove Al Cook, a i lik je bluz muzičar po imenu Al Cook. Takvo preklapanje stvarne osobe i filmskog lika obično znači da film ide veoma blizu stvarnosti, a i žanrovska odrednica, biografski film, pokazuje u tom pravcu. Koliko je tačno stvarnost, a koliko fikcija, saznaćemo posle premijere, ali je već sama postavka uzbudljiva.
Pored njega na špici su Alfred Blechinger i Brigitte Meduna. To nisu imena zbog kojih se stoji u redu ispred multipleksa, i po meni to uopšte nije mana. U ovakvim filmovima autentičnost lica vredi više od bilo koje zvezde. Ako na licu starog muzičara stoji trideset godina zadimljenih kafana i izgubljene ljubavi, to se ne može nadomestiti šminkom ni metodskom glumom.
Meni je to najveće obećanje ovog filma: da neki glumac neće igrati usamljenog bluzera, već da će ga kamera jednostavno pokazati.
Tizza Covi i Rainer Frimmel: par koji balansira na ivici stvarnosti
Film su režirali Tizza Covi i Rainer Frimmel, koji već dugo rade kao autorski par i čija su imena dobro poznata festivalskoj publici. Suština njihovog stila je brisanje granice između dokumentarca i igranog filma: često snimaju sa ljudima koji na platno donose verziju sopstvenog života. Dovoljno je setiti se filmova La pivellina ili pre nekoliko godina prikazane Vere da bi bilo jasno šta možemo da očekujemo.
Taj metod savršeno odgovara ovoj temi. Zgrada pred rušenjem, stari muzičar i tuga su materijal koji lako sklizne u kič ako ga neko prodaje uz bombastičnu muziku i suzne monologe. Sudeći po dosadašnjem radu, Covi i Frimmel će pre ići ka posmatranju, strpljenju i tihom humoru. Ja bih se bar u to kladio.
I to što je reč o austrijskom filmu mnogo govori. Austrijska kinematografija nije poznata po vedrim razrešenjima, a i Beč u tim filmovima redovno dobije manje turističko lice. Zanima me koliko će grad ovde biti scenografija, a koliko lik.
Zašto ovo zvuči tako dobro?
Iskreno, dok sam čitao opis, u glavi mi je odmah zasvirao spori bluz od dvanaest taktova. I mislim da je baš to tajno oružje filma: muzika. Film o bluz muzičaru koji živi među vinilima ne može bez snažnog zvuka, i zato muzici unapred dajem ovako visoku ocenu.
- Poznat, ali uvek aktuelan sukob: borba starih zgrada, starih stanara i investitora savršeno je razumljiva i u Beogradu. Mnogi će u tome prepoznati sebe ili svoje babe i dede.
- Tuga kao tema: gubitak Silvije je verovatno emotivno jezgro filma, a gubitak zgrade biće neka vrsta druge tuge.
- Nada na kraju: opis izričito pominje mogući novi početak, dakle ne treba se spremati za beznadežan, depresivan komad.
- Kratko trajanje: 86 minuta, što je kod ovako meditativnog filma prava prednost.
Gde bi mogao da posrne?
Gde je toliko obećanja, i rizik je stvaran. Ovakvi mali filmovi vođeni likovima imaju dve tipične zamke. Prva je da tišina i sporost postanu sami sebi svrha, pa gledalac posle nekog vremena više ne saoseća sa junakom, već gleda na sat. Druga je da sukob ostane previše šematski: zli investitor protiv osetljive umetničke duše. To smo videli dovoljno puta, i funkcioniše samo ako je film nijansiraniji od toga.
Treći znak pitanja je publika. Ovo nije film za petak uveče uz kokice u društvu, i ko uđe u salu sa pogrešnim očekivanjima, biće razočaran. Film ne želi da bude glasan, i ko očekuje akciju, obrte ili klasičan dramski luk, lako će ga proglasiti dosadnim.
Uprkos tome sam optimista, jer po dosadašnjem putu rediteljskog para problem će pre biti premalo nego previše, a to je u mojim očima oprostiviji greh.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji vole tihe evropske filmove bliske čoveku, za ljubitelje bluza i vinila, i za svakoga ko zna kako je pustiti dom ili čoveka.
- Radije preskoči ako: Ko očekuje dinamičnu radnju, spektakularne obrte ili klasičnu holivudsku dramu, njemu će ovaj film verovatno biti prespor i pretih.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Inside Llewyn Davis (2013), Perfect Days (2023), Up (2009), Umberto D. (1952), Vera (2022)
Česta pitanja
O čemu je film The Loneliest Man in Town?
Bluz muzičar Al Cook živi kao poslednji stanar bečke zgrade predviđene za rušenje. Kada investitor odluči da sruši zgradu, mora da se suoči sa krajem jedne epohe, tugom za preminulom suprugom Silvijom i mogućim novim početkom.
Koliko traje film?
The Loneliest Man in Town traje 86 minuta.
Ko je režirao film?
Film su režirali Tizza Covi i Rainer Frimmel.
Iz koje zemlje je film?
The Loneliest Man in Town je austrijski film.
Da li biste seli sa jednim bluzerom u ispražnjenu zgradu?
Ja sigurno. The Loneliest Man in Town je ona vrsta filma koja neće vrištati sa plakata niti voditi liste zarade, ali lako može postati jedan od najljudskijih filmova godine. Stari muzičar, zgrada na izdisaju, uspomena na izgubljenu suprugu i tračak nade: to je dovoljno za snažan utisak, ako reditelji pogode pravi ton. Po dosadašnjem radu Covi i Frimmela, šanse su odlične. Za jesenje večeri, kada ionako ranije pada mrak, teško je poželeti bolji bioskopski program. Očekivana ocena: 8/10, i iskreno se nadam da je posle premijere neću morati da spuštam.