The Social Reckoning recenzija unapred: Aaron Sorkin se vraća Fejsbuku, i ovog puta nema milosti
Aaron Sorkin nam je već jednom ispričao kako je nastao Fejsbuk. Sada nam priča šta Fejsbuk radi nama. The Social Reckoning je na papiru jedan od najuzbudljivijih filmova za odrasle ove godine, i ako Sorkinova mašinerija proradi kako treba, mnogi će posle odjavne špice s nelagodom pogledati sopstveni telefon.
Sorkinovi dijalozi, glumica sa Oskarom u glavnoj ulozi i stvarni skandal: bolji materijal dokumentarna drama retko dobija. Sada samo treba da preživi sopstvenu pompeznost.
Podaci o filmu
| Režija | Aaron Sorkin |
|---|---|
| Uloge | Wunmi Mosaku, Jeremy Allen White, Mikey Madison, Patrick Fischler, Betty Gilpin, Billy Magnussen |
| Žanr | Dokumentarne drame |
| Zemlja | Američki filmovi |
O čemu je reč? Inženjerka, novinar i jedna tajna
Postavka je klasična, i baš zato može da upali. Frances, koju igra Mikey Madison, mlada je inženjerka u Fejsbuku. U firmi nailazi na nešto o čemu, kako sama oseća, nema pravo da ćuti. Javlja se novinaru Wall Street Journala, kog tumači Jeremy Allen White, i od tog trenutka njih dvoje kreću putem koji postaje sve opasniji.
Prema zvaničnom opisu, Frances je spremna da zarad pravedne stvari vara, špijunira i laže. Za mene je upravo ta rečenica najzanimljivije obećanje filma. Ne dobijamo sveticu i mučenicu, već nekoga ko i sam krši pravila dok pokušava da raskrinka sistem koji krši pravila. Krajnji rezultat je potresan tekst koji je izazvao ogroman skandal oko najčuvanijih tajni društvene mreže. Film se bavi stvarnim slučajem, pa je smer raspleta poznat, a napetost mora da se rodi iz toga kako do njega stižu.
I slogan iz opisa pogađa: „Ne koristimo samo mi njega, i on koristi nas.” Pomalo zvuči kao natpis sa plakata, ali pogađa tačno tamo gde treba.
Sorkin, čovek od reči
Ime Aarona Sorkina je samo po sebi žanr. On je napisao scenario za The Social Network, film koji je režirao David Fincher i koji je i danas jedan od najboljih filmova o tome kako ideja iz studentskog doma postaje svetska sila. Kao reditelj potpisao je Molly's Game, The Trial of the Chicago 7 i Being the Ricardos.
Šta možemo da očekujemo? Brze, duhovite dijaloge u kojima jedni druge nadmudruju, ljude koji uvek izgovore najpametniju moguću rečenicu u najboljem mogućem trenutku i snažan moralni kompas. U priči o novinarima i uzbunjivačima to može da vredi zlata: rasprave u redakciji, nagodbe sa advokatima i dileme oko zaštite izvora su Sorkinov prirodni teren.
Rizik je, međutim, isti kao i uvek. Kao reditelj, Sorkin ume da pravi scene koje liče na snimljeno pozorište, i ono što je kod Finchera bila hladna, precizna napetost, kod njega ponekad sklizne u televizijsku melodramu. Ako The Social Reckoning ima slabu tačku, verovatno je baš tu: tekst će biti odličan, pitanje je samo da li će i slika imati nešto da kaže.
Glumačka postava za koju bi se ubijalo
Iskreno: kad sam video ovaj spisak imena, prvi put sam se uspravio u stolici. Mikey Madison je posle Anore jedna od najuzbudljivijih mladih glumica, a uloga uzbunjivačice koja se bori sama sa sobom i živi u moralnoj sivoj zoni pravi je izazov za nju. U Anori je imala sirovu energiju, ovde će joj verovatno trebati tiša, nervoznija napetost. Radoznao sam šta će uraditi sa tim.
Jeremy Allen White je od serije The Bear nekrunisani kralj anksioznih, preopterećenih likova, a istraživački novinar koji žonglira rokovima, izvorima i pravnim pretnjama nije daleko od toga. Ako hemija između njih dvoje proradi, pola posla je već obavljeno.
A onda dolazi sporedna postava: Jeremy Strong, koji je u Succession pokazao koliko mu leže ljudi što se koprcaju u blizini moći, zatim Wunmi Mosaku, Betty Gilpin, Billy Magnussen i Patrick Fischler. Koga tačno igraju, pre premijere se ne zna, ali ovo je ona vrsta karakternih glumaca koji i od scene od tri minuta naprave nešto pamtljivo. A Sorkinovi scenariji vole da i sporednim likovima daju najbolje replike.
Zašto baš sada, i zašto ovo toliko boli?
The Social Reckoning se bavi temom u kojoj smo svi, hteli ili ne. Ovo nije neki daleki politički skandal ili propast banke, već platforma koju otvaramo prvu ujutru i poslednju uveče. Snaga filma mogla bi da leži upravo u tome što gledalac ne posmatra sa strane: sistem koji se razotkriva oblikuje i njegov fid.
Jedna rečenica iz opisa me je posebno zakačila: „Ako uopšte ima neku svrhu.” To je mnogo strašnije pitanje od zlog direktora u pozadini. Ako film ne želi da nam pokaže negativca, nego sistem koji zapravo nikome ne odgovara, onda ne dobijamo običan triler o raskrinkavanju, već uznemirujući portret epohe.
Žanrovski ide tragom filmova Spotlight i All the President's Men, dakle onih u kojima su telefonski poziv, procureli dokument i odluka u redakciji jednako uzbudljivi kao automobilska potera. Ko voli ovakve trilere koji se polako zatežu i grade od reči, ovo bi mu mogao biti film jeseni.
Gde može da se oklizne?
Vidim tri opasnosti. Nijednu ne smatram fatalnom, ali sve tri su stvarne:
- Zamka propovedi. Sorkin obožava kad njegovi likovi u monolozima izgovaraju poruku filma. Kod ovako aktuelne teme to lako može da se pretvori u čas iz građanskog vaspitanja.
- Vizuelni deo. U priči izgrađenoj oko laptopova, kancelarija i sala za sastanke teško je pokazati nešto što je i vizuelno uzbudljivo. Ovde Sorkin kao reditelj mora da bude bolji nego ikada do sada.
- Poznat rasplet. Reč je o stvarnom slučaju, objavljivanje velikog teksta nije tajna. Napetost zato ne sme da nosi pitanje „kako će se završiti”, već „koliko će ih to koštati”.
Ako film ozbiljno shvati moralnu dvosmislenost lika Frances i ne ispegla je u herojsku priču, ovi rizici mogu i da nestanu. Ako, pak, svi ispadnu vitezovi u sjajnim oklopima, dobićemo dobro napisan, ali zaboravljiv televizijski film sa bioskopskim budžetom.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za sve koji su voleli The Social Network, Spotlight ili bilo koji film o istraživačkom novinarstvu i koje zanima šta se dešava iza njihovih omiljenih aplikacija. Fanovi Mikey Madison i Jeremyja Allena Whitea obavezno da kupe kartu.
- Radije preskoči ako: Onima koji traže akciju, spektakl ili laganu zabavu ovo će biti previše pričljivo i previše ozbiljno. Ko je alergičan na Sorkinove brze, pomalo samozadovoljne dijaloge, neka ne počinje pomirenje baš ovde.
Ako ti se dopada, pogledaj i: The Social Network (2010), Spotlight (2015), All the President's Men (1976), The Insider (1999), The Post (2017)
Česta pitanja
O čemu govori The Social Reckoning?
Frances, mlada inženjerka u Fejsbuku, dolazi do informacija o kojima ne želi da ćuti, pa se obraća novinaru Wall Street Journala. Zajedno prolaze opasan put na čijem kraju izlazi tekst koji izaziva ogroman skandal oko tajni društvene mreže.
Da li je film zasnovan na istinitoj priči?
Da, film obrađuje stvaran slučaj i spada u žanr dokumentarne drame.
Ko je režirao The Social Reckoning?
Film je režirao Aaron Sorkin, koji je ranije napisao i scenario za The Social Network.
Ko glumi u filmu The Social Reckoning?
Glavne uloge tumače Mikey Madison i Jeremy Allen White, a uz njih se pojavljuju i Wunmi Mosaku, Patrick Fischler, Betty Gilpin, Billy Magnussen i Jeremy Strong.
Iz koje zemlje je film The Social Reckoning?
Reč je o američkoj produkciji.
Hoće li vredeti da zbog njega na dva sata isključimo telefon?
Mislim da hoće, i to ne kažem samo zbog glumačke postave koja lepo zvuči. The Social Reckoning je jedan od retkih filmova čija tema stoji gledaocu u džepu, a Sorkin je pisac koji i od rasprave u redakciji ume da napravi triler. Mikey Madison kao uzbunjivačica na moralno klizavom terenu, Jeremy Allen White kao uporni novinar i iza njih neverovatno jaka sporedna ekipa: po svemu sudeći, ovo je vrlo jak početak jeseni.
Moje rezerve se odnose na reditelja, ne na temu. Ako se Sorkin ovog puta usudi da veruje slikama i tišini, a ne samo svojim rečenicama, ovo bi mogla biti najbolja režija u njegovoj karijeri. Ako ne, opet ćemo dobiti pametan, dobro napisan, pomalo govornički film posle kog će svako malo sumnjičavije gledati svoj fid. Očekivana ocena: jaka osmica, sa plafonom koji je otvoren nagore. I slutim da bih tokom odjavne špice i ja izvadio telefon. Samo da bih ga odmah posle toga vratio u džep.