Histoires parallèles, recenzija pre premijere: Asghar Farhadi viri kroz pariski prozor, a od toga ne može izaći ništa dobro
Postoje glumačke ekipe u koje na prvu ne poverujete, i Histoires parallèles je baš takav slučaj. Asghar Farhadi, verovatno najbeskompromisniji majstor savremene moralne drame, okupio je sam vrh francuskog filma i ispričao priču o spisateljici koja svoje komšije gleda malo previše izbliza. Da li je recept zaista savršen kao što izgleda, tek ćemo videti, ali po svemu što se zna, ovaj film iščekujem sa velikim uzbuđenjem.
Na papiru jedna od najjačih evropskih drama ove jeseni, koja u zavisnosti od Farhadijeve forme može biti remek delo ili samo elegantan, pomalo prepisan misaoni eksperiment.
Podaci o filmu
| Režija | Asghar Farhadi |
|---|---|
| Uloge | Isabelle Huppert, Virginie Efira, Vincent Cassel, Pierre Niney, Adam Bessa, India Hair |
| Žanr | Filmske drame |
| Trajanje | 139 min |
| Zemlja | Francuski filmovi, Italijanski filmovi, Belgijski filmovi, Iranski filmovi |
Prozor u tuđi život: o čemu je film, bez spojlera?
Polazna tačka je jednostavna, i upravo zato uznemiruje. Silvi je spisateljica koja traži inspiraciju za novi roman i bira najočigledniji, ali i najosetljiviji izvor: posmatra komšije iz stana preko puta. Ne špijunira, ili bar ona to sigurno ne bi tako nazvala, samo skuplja materijal. Taj izgovor dobro zna svaki pisac koji je ikada nešto ukrao iz sopstvene okoline.
Priča pravi zamah kada Silvi zaposli mladog Adama da joj pomaže u svakodnevnim poslovima. Prema zvaničnom opisu, Silvi još ne sluti da će joj momak potpuno preokrenuti i život i rad. Stvari odlaze toliko daleko da njena fikcija na kraju preraste stvarnost svih njih.
Više od toga o sadržaju se ne zna, a iskreno, ni ne želim da znam. Kod Farhadija je najveće zadovoljstvo gledati kako se naizgled bezazlene situacije postepeno truju, i u to je najbolje ući nespreman.
Farhadi, knjigovođa svakodnevnih grehova
Samo ime Asghara Farhadija dovoljan je razlog da premijeru upišete u kalendar. Reditelj filmova Rastavljanje i Klijent dva puta je osvojio Oskara za najbolji međunarodni film, i to je autor kod koga jedna usputna rečenica ili vrata otvorena u pogrešnom trenutku teže više nego kod drugih automobilska potera.
Ne radi prvi put van Irana: Prošlost je snimljena u Francuskoj, a Svi znaju u Španiji. Mnogi su te filmove doživeli kao slabije od njegovih iranskih ostvarenja, i to je ujedno najveći znak pitanja kod filma Histoires parallèles. Francusko-italijansko-belgijsko-iranska koprodukcija istovremeno znači sigurno finansiranje i rizik da se reditelj kreće po pomalo stranom terenu.
S druge strane, tema, dakle preplitanje fikcije i stvarnosti, etika posmatranja i pitanje odgovornosti, kao da je pisana baš za njega. Farhadi je oduvek pričao o tome kako dobronamerne laži narastu iznad čoveka. Romanopisac koji ljude koristi kao sirovinu gotovo je savršeno otelotvorenje te ideje.
Huppert, Deneuve i ostali: glumačka postava koja je skoro previše dobra
Pogledajmo spisak: Isabelle Huppert, Virginie Efira, Vincent Cassel, Pierre Niney, Adam Bessa, India Hair i Catherine Deneuve. To nije glumačka ekipa, to je grupna fotografija francuske filmske istorije.
Još se ne zna ko koga igra, pa neću ni da nagađam, ali ova imena sama po sebi mnogo govore. Karijera Isabelle Huppert puna je hladnih, nedokučivih žena koje sve drže pod kontrolom, i ako dobije bilo kakvu ulogu u filmu o posmatranju i manipulaciji, dosadno sigurno neće biti. Virginie Efira je poslednjih godina postala jedna od najsvestranijih francuskih glumica, a Vincent Cassel jednim pogledom ume da uznemiri publiku.
Pierre Niney je najdisciplinovaniji glumac mlađe generacije, a samo prisustvo Catherine Deneuve već je događaj. Adam Bessa i India Hair su manje poznata imena na listi, ali Farhadi se izuzetno dobro snalazi sa glumcima od kojih gledalac ne zna šta da očekuje.
Rizik je pre u tome da neko u ovolikom društvu zvezda ostane u senci. Ipak, Farhadi je oduvek razmišljao u ansamblima, gde svako ima svoju tajnu i svoj ugao gledanja, pa sam ovde manje zabrinut nego kod prosečnog reditelja.
Šta ga može učiniti zaista velikim filmom?
- Oštra aktuelnost teme. U vremenu kada svi gledaju sve, i kroz ekran i kroz prozor, voajerizam jedne spisateljice je istovremeno klasičan i savremen motiv.
- Žanrovska napetost. Polazna situacija je od Prozora u dvorište jedan od najjačih toposa filmske istorije, a u Farhadijevim rukama to neće biti triler, već moralna psihološka drama, koja je često mnogo surovija.
- Rad sa glumcima. U Farhadijevim filmovima glumci su uvek malo bolji od sebe samih, a sa ovom ekipom to je ozbiljno obećanje.
- Meta sloj. Reditelj koji od stvarnih ljudi gradi fikciju snima film o spisateljici koja radi isto. U tome postoji prostor za preispitivanje samog sebe.
Gde bi moglo da zapne: trajanje, gustina, strani teren
Trajanje od 139 minuta kod Farhadija nije iznenađenje, ali nije ni zanemarljivo. Reč je o drami koja se polako gradi i počiva na razgovorima, pa ko očekuje brz tempo, lako se može umoriti negde sredinom drugog sata.
Apstraktnija osnovna ideja je takođe rizik. To da fikcija prerasta stvarnost lako može da sklizne u previše književni, mudrijaški pravac, gde koncept postaje važniji od likova. Farhadijevi najbolji filmovi funkcionisali su upravo zato što su pitanja izrastala iz sasvim prizemnih situacija: razvoda, provale, pozajmice. Ako struktura romana u romanu ovde bude preglasna, neposrednost bi mogla da se izgubi.
O tome koliko će film biti težak za gledaoca znaćemo više tek kada ga vidimo, pa o tome zasad ne bih nagađao.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji vole evropske drame koje polako stežu grlo i počivaju na moralnim dilemama, i koji bi zbog Huppert ili Deneuve otišli u bioskop u bilo koje doba.
- Radije preskoči ako: Za one koji očekuju akciju, brz tempo ili jasne odgovore, i koje drama od preko dva sata puna razgovora pre uspava nego što ih uzbudi.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Prozor u dvorište (1954), Rastavljanje (2011), Klijent (2016), Prošlost (2013), Swimming Pool (2003)
Česta pitanja
O čemu govori Histoires parallèles?
Spisateljica Silvi za svoj novi roman posmatra komšije iz stana preko puta, a zatim zapošljava mladog Adama kao pomoćnika, koji joj preokreće i život i rad, sve dok fikcija ne preraste stvarnost svih njih.
Koliko traje Histoires parallèles?
Film traje 139 minuta.
Ko je režirao Histoires parallèles?
Film je režirao Asghar Farhadi, a reč je o francusko-italijansko-belgijsko-iranskoj koprodukciji.
Ko igra u filmu?
Isabelle Huppert, Virginie Efira, Vincent Cassel, Pierre Niney, Adam Bessa, India Hair i Catherine Deneuve.
Da li vredi zaviriti kroz Silvin prozor?
Da, i po meni tu nema dileme. Asghar Farhadi i u svojim slabijim filmovima kaže više o ljudskim slabostima nego većina savremenika u najboljim, a sa ovakvom glumačkom ekipom teško je zamisliti da iz toga izađe nešto osrednje. Možda će biti predug, možda će koncept ponegde nadrasti likove, ali ovo je baš onaj bioskop o kome ćete se raspravljati i u autobusu na putu kući. Moja ocena pre premijere: jaka osmica, uz potajnu nadu da će na kraju biti i više.