Roki Balboa recenzija: stari lav još jednom izlazi u ring
Dođe trenutak kada legenda ili dostojanstveno ode u penziju, ili još jednom pokaže zašto je postala legenda. Silvester Stalone je 2006. izabrao ovaj drugi put i tako je nastao Roki Balboa, tih, setan film koji vas ipak natera da stegnete pesnicu i navijate. Ko se smejao vesti da Stalone, koji se približavao šezdesetoj, ponovo navlači rukavice, verovatno još nije video ovaj film.
Roki Balboa je dostojan, srdačan oproštaj od jednog kultnog lika, i mnogo je više drama o samoći i starenju nego bokserski film.
Podaci o filmu
| Original | Rocky Balboa |
|---|---|
| Režija | Sylvester Stallone |
| Uloge | Sylvester Stallone, Burt Young, Antonio Tarver, Geraldine Hughes, Milo Ventimiglia, Tony Burton |
| Žanr | Drame, Akcioni filmovi |
| Trajanje | 102 min |
| Zemlja | Američki filmovi |
O čemu govori Roki Balboa bez spojlera?
Roki Balboa više nije onaj mladi, gladni bokser koga je nekada cela Filadelfija zvala po imenu. Vlasnik je malog restorana, gde gostima rado prepričava stare mečeve, ali sam retko misli na slavu. Živi sam, suprugu je sahranio pre nekoliko godina, a sa sinom nije u najboljim odnosima. To je čovek koji živi više od uspomena nego od planova.
A onda se ukaže prilika. Roki, prešao pedesetu, usamljen i bez para, izlazi pod reflektore i izaziva aktuelnog šampiona sveta u teškoj kategoriji, Mejsona "The Line" Diksona. Ima li šanse? Film to i sam kaže otvoreno: naravno da nema. I Roki naravno ipak pokušava, uz pomoć sina. To je cela postavka i, iskreno, to je sasvim dovoljno. Filmovi o Rokiju nikada nisu bili poznati po zamršenom zapletu, već po tome što umeju da ispričaju jednostavnu ljudsku priču tako da gledalac i sa kauča podigne pesnicu.
Stalone koji konačno ponovo igra sebe
Silvester Stalone je ovde u dvostrukoj ulozi: on je napisao lik, on režira film i on igra Rokija. Ovakva autorska kontrola često se pretvori u projekat sujete, ali ovde se dešava nešto sasvim drugo. Stalone očigledno tačno razume ko je ovaj čovek i ne želi da ga prikaže kao heroja. Roki je nespretan, pomalo stidljiv, sentimentalan, i u njemu ima neke tuge zbog koje ga je nemoguće ne voleti.
Staloneova igra je suzdržana, gotovo krhka. Umesto akcione ikone iz Rambo: Prva krv i osamdesetih, ovde gledamo čoveka u godinama koji zna da mu je vreme promaklo i ne zna baš šta da radi sa onim što je ostalo. Ovakvog Stalonea retko dobijamo, i on je iznenadio mnoge kritičare. I mene.
Stara i nova lica u uglu
Od sporednih uloga, Bert Jang kao Poli Penino ponovo donosi onog mrzovoljnog, dragog, pomalo jadnog šuraka bez koga ne bi bilo Rokijevog sveta. Odnos njih dvojice jedan je od najljudskijih slojeva filma: dva čoveka u godinama koje povezuje isti gubitak.
Milo Ventimilja igra Rokijevog sina, Roberta Balbou mlađeg, a sukob oca i sina čini emotivnu kičmu filma. Ventimilja uverljivo dočarava mladog čoveka koji pokušava da izgradi sopstveni život u senci legendarnog oca, i ta napetost je stvarna, a ne samo rekvizit scenarija. Džeraldin Hjuz kao Mari je tiho, toplo prisustvo, a Toni Barton kao Toni 'Djuk' Evers donosi onu trenersku čvrstinu zbog koje scene pripreme zaista deluju.
Protivnika, Mejsona "The Line" Diksona, igra Antonio Tarver, koji je u ringu potpuno uverljiv. Nije najslojevitiji lik, ali to je u filmu o Rokiju gotovo žanrovsko pravilo: protivnik je pre otelotvorenje izazova nego zasebna drama.
Šta zaista funkcioniše: tišina pred meč
Najveće iznenađenje filma Roki Balboa je to što se većina radnje ne odvija u ringu. Stalone daje liku vremena da šeta ulicama Filadelfije, razgovara, priseća se, tuguje. Te scene su spore, ponekad i previše sentimentalne, ali upravo zbog njih je meč na kraju tako snažan. Ne navijamo za boksera, već za čoveka koga smo do tada upoznali.
- Atmosfera: Filadelfija ovde nije kulisa nego deo lika, izlizana, zimska, domaća.
- Trening: montaža pripreme radi verno tradiciji serijala i da, muzika vam garantovano diže ježeve.
- Ulog: meč nije borba za šampionski pojas, već za to da li neko još može da pokaže da je živ.
Kultna Rokijeva tema Bila Kontija jednostavno sedi u filmu, i kad zazvuči, nema tog ciničnog gledaoca koji neće nešto osetiti.
Gde malo boli: klišee ne možeš nokautirati
Nemojmo se zavaravati: Roki Balboa je veoma predvidljiv film. Ko je gledao bilo koju sportsku dramu, tačno zna koji usponi i padovi slede, a film ni ne pokušava to da promeni. Dijalozi ponekad previše izgovaraju ono što su slike već rekle, i ima scena koje više liče na motivacioni govor nego na dramu.
Srednji deo se takođe pomalo raspada, u prvom satu film ponekad samo zastane, i ko očekuje akciju mogao bi da postane nestrpljiv. Ali iskreno: ko sedne da gleda film o Rokiju, ne čini to zbog iznenađenja. Već zbog onog osećaja koji vam ovaj film do kraja pruži u potpunosti.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Svima koji su voleli prethodne filmove o Rokiju, ali i onima koji vole tihe, ljudske drame o starenju, tuzi i drugim šansama.
- Radije preskoči ako: Ko očekuje brzu akciju i neprestanu tuču, ili je alergičan na sentimentalnost i motivacione klišee, verovatno će se dosađivati u prvom satu.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Rocky (1976), Creed (2015), The Wrestler (2008), Million Dollar Baby (2004), Warrior (2011)
Česta pitanja
O čemu govori Roki Balboa?
Usamljeni Roki Balboa, koji je prešao pedesetu, vlasnik je restorana u Filadelfiji i, kada se ukaže prilika, ponovo izlazi u ring i izaziva šampiona sveta u teškoj kategoriji, Mejsona "The Line" Diksona.
Koliko traje Roki Balboa?
Film traje 102 minuta.
Kada je izašao Roki Balboa?
Premijera filma bila je 20. decembra 2006.
Ko je režirao Roki Balboa?
Film je režirao Silvester Stalone, koji igra i glavnu ulogu, Rokija Balbou.
Ko igra Rokijevog sina?
Roberta Balbou mlađeg igra Milo Ventimilja.
Vredi li još jednom navući rukavice sa Rokijem?
Da, i ne samo iz nostalgije. Roki Balboa nije najbolji film serijala, prvi deo ostaje nedodirljiv, ali je njegov najzreliji i najiskreniji deo. Stalone ovde ne pokušava ponovo da proda staru slavu, već pokazuje šta ostane od čoveka kada aplauz utihne. Predvidljiv, ponekad pomalo patetičan, ali iskren film koji na kraju pogađa tačno tamo gde treba. Ako neke kišne večeri tražite nešto zbog čega ćete malo više verovati u sebe, teško ćete naći bolji izbor.