Rose najava i recenzija: Sandra Hiler se vraća iz rata kao vojnik, a pravo bojno polje postaje mir
Postoje glumice čije je ime samo po sebi dovoljno da kupim kartu, a Sandra Hiler je upravo takva. U nemačko austrijskoj istorijskoj drami Rose ona igra ženu koja se u ratu borila kao muškarac i koja po povratku kući želi i dalje da živi kao muškarac. Ova najava govori o tome šta možemo da očekujemo i zašto bi ovo mogao da bude jedan od najtvrđih i najtiših filmova godine.
Na papiru je sve tu za mučno precizan portret epohe izgrađen oko velike glumačke uloge. Pitanje je samo koliko će film ovako strogе forme smeti da se otvori.
Podaci o filmu
| Režija | Markus Schleinzer |
|---|---|
| Uloge | Sandra Hüller, Caro Braun, Godehard Giese, Robert Gwisdek, Johannes Schubert |
| Žanr | Istorijske drame |
| Trajanje | 94 min |
| Zemlja | Nemački filmovi, Austrijski filmovi |
O čemu govori Rose, bez spojlera?
Nalazimo se na početku 17. veka. Rose se u ratu borila kao muškarac, prošla je pakao bojnog polja u Brabantu, i kada se vrati u mirnu pozadinu, ne želi da se vrati u staru ulogu. Želi da nastavi život kao muškarac. Njena želja je pritom zapanjujuće jednostavna: hoće da bude dobar građanin, koristan član zajednice, neko ko radi, živi pošteno i ne štrči.
Ali upravo tu je suština. U svetu u koji se Rose vraća pravila su kruta, a zajednica slabo trpi odstupanja. Prema zvaničnom opisu, film počiva na napetosti između društvenih normi i ličnog identiteta, koja postaje sve oštrija kako Rose pokušava da se uklopi. Više od toga o radnji ne znamo, i mislim da to nije loše: kod ovakvih filmova ono kako je mnogo važnije od onoga šta.
Ono što mi se već sada dopada u postavci jeste obrnut smer. Ratni filmovi obično front prikazuju kao pakao, a ovde izgleda da je bojište samo predsoblje. Prava opsada počinje kod kuće, u pogledima komšija, u crkvenim klupama, u svakodnevnom redu.
Sandra Hiler, ili zašto ovde ne treba brinuti za glavnu ulogu
Ko je poslednjih godina pratio evropski film, tome Sandru Hiler ne treba predstavljati. Od filma Toni Erdmann znamo da ume istovremeno da bude beskrajno kruta i bolno ranjiva, a Anatomija pada je pokazala da jednim pokretom lica može da dovede u pitanje sve što mislimo iz sale. Posle hladne, zastrašujuće domaćice iz Zone interesa mogu sa sigurnošću da kažem: malo je danas glumica koje se toliko ne plaše antipatije, hladnoće i nelagode.
Lik Rose traži baš takvu glumicu. Osobu koja celim bićem teži nevidljivosti, jer je uklapanje uslov opstanka. To je teže odigrati nego veliku, glasnu dramsku ulogu. Ovde sve nose tišina, držanje tela, glas i pogled, a upravo u tome je Hiler trenutno nepobediva.
Pored nje, na spisku glumaca su Karo Braun, Godehard Gize, Robert Gvisdek i Johanes Šubert. Koga igraju, još ne znamo, ali u ovakvoj kamernoj drami lice zajednice je jednako važno kao i lice junakinje. Od njih zavisi da li će selo, grad i okruženje biti živa pretnja koja diše ili samo kulisa.
Markus Šlajncer, majstor neprijatnih tišina
Ime Markusa Šlajncera mnogima će biti poznato po debiju Michael iz 2011. godine: bio je to nemilosrdno hladan film, gotovo kliničke preciznosti, koji ništa ne objašnjava, ništa ne olakšava i ne izvinjava se. Ako od toga krenem, ni Rose neće biti prijatan kostimirani film koji miluje, i to doživljavam kao obećanje.
Jedna grana austrijske filmske tradicije, kojoj pripada i Šlajncer, obožava distancu. Kamera se ne oduševljava i ne plače sa junacima, već posmatra kao strog svedok. U priči u kojoj je stalno posmatranje zajednice upravo pritisak, ovakav stil može da bude pun pogodak. Gledalac zagleda Rose isto kao i njena okolina i tako neprijatno postaje saučesnik.
Trajanje od 94 minuta takođe mnogo govori. Ovo nije tročasovna, razvučena parada vernosti epohi, već zategnut, zbijen film, što ukazuje da Šlajncer tačno zna šta želi da kaže i ne namerava da se zadrži ni minut duže nego što treba.
Šta bi ga moglo učiniti zaista velikim filmom
Tri stvari me čine prilično optimističnim:
- Tema je bezvremena, a nije tu zbog mode. Okvir 17. veka udaljava pitanje od današnjih rasprava i upravo zato može da bude oštriji. Zajednica koja živi po krutom redu i čovek koji samo želi da postoji u miru: to važi uvek i svuda.
- Glavna glumica. Sudeći po karijeri Sandre Hiler, teško je zamisliti da neće doneti upečatljivu ulogu.
- Rediteljska ruka. Šlajncer nije autor koji nudi umirujuće odgovore, a u ovoj priči udobno rešenje bilo bi najveći greh.
Uz to, motiv veterana koji se vraća iz rata sam po sebi je snažan. Rose nije strana samo zbog svog identiteta, već i zato što je videla nešto što ljudi u pozadini nisu. Ako film uspe da drži oba sloja zajedno, mogli bismo da dobijemo veoma bogatu dramu koja se može čitati na više načina.
Gde bi mogao da posrne?
Biću iskren: strogi evropski autorski filmovi imaju svoje zamke. Ako Šlajncer ostane previše hladan, gledalac može da ostane napolju, a Rose bi mogla da postane lep, vredan poštovanja, ali pomalo beživotan umetnički predmet kojem se pre divimo nego što ga proživljavamo. Druga opasnost kostimiranih drama je didaktičnost: ako film u svakoj sceni podvlači da je zajednica surova, a Rose žrtva, složenost se gubi.
Drugi znak pitanja je ritam. Kratko trajanje je dobar znak, ali spor, posmatrački stil ne odgovara svima. Ko očekuje dinamičan istorijski film, bitke ili spektakularne preokrete, verovatno će biti razočaran. Rat je ovde, bar sudeći po opisu, više prošlost nego sadašnjost.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za obožavaoce Sandre Hiler, ljubitelje evropskog autorskog filma i sve koji vole istorijske drame koje se grade polako, mučne su i teraju na razmišljanje.
- Radije preskoči ako: Ko traži laganu kostimiranu romansu, spektakularnu ratnu akciju ili brz tempo, tome će ovo verovatno biti previše tiho i previše surovo.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Orlando (1992), Albert Nobbs (2011), Bela traka (2009), Portret devojke u plamenu (2019), Zona interesa (2023)
Česta pitanja
O čemu govori film Rose?
Radnja se odvija početkom 17. veka: Rose se u ratu borila kao muškarac i po povratku sa bojišta u Brabantu želi i dalje da živi kao muškarac, kao dobar građanin i koristan član zajednice, dok pokušava da se uklopi u svet koji funkcioniše po krutim pravilima.
Koliko traje Rose?
Film traje 94 minuta.
Ko je režirao Rose i ko igra u filmu?
Reditelj je Markus Šlajncer, glavnu ulogu igra Sandra Hiler, a uz nju glume Karo Braun, Godehard Gize, Robert Gvisdek i Johanes Šubert.
Koje zemlje su producirale film?
Rose je nemačko austrijska koprodukcija.
Da li vredi sesti u klupu pored Rose?
Mislim da vredi, štaviše: ovo je film koji iskreno iščekujem. Ne zato što obećava lako veče, već zato što svaki njegov element ukazuje da postavlja pravo pitanje i da na njega neće dati jeftin odgovor. Sandra Hiler je trenutno jedna od najuzbudljivijih glumica evropskog filma, a Markus Šlajncer je reditelj koji se ne plaši nelagode. Moja očekivanja su visoka, i ako film uspe da iza strogosti pronađe toplinu, lako bi mogao da postane jedna od najupečatljivijih drama godine. Biću tu čim stigne, i slutim da posle toga danima neću moći da ga izbacim iz glave.