Legenda o Tarzanu recenzija: kada gospodar džungle nosi odelo i jedva čeka da ga skine
Tarzan ne počinje na drvetu, već u londonskom salonu, sa kravatom oko vrata, i to je najbolja ideja ovog filma. David Yates nije hteo da nam po stoti put priča priču o poreklu, nego da pokaže šta se dešava kada je divljak odavno postao gospodin, a onda ga prošlost sustigne. Koliko je u tome uspeo, o tome ćemo opširno.
Lep, ozbiljno zamišljen i mestimično fascinantan avanturistički film, koji kreće sa boljim idejama nego što ih dovede do cilja, ali za jedno kišno veče sasvim se isplati.
Podaci o filmu
| Original | The Legend of Tarzan |
|---|---|
| Režija | David Yates |
| Uloge | Alexander Skarsgård, Christoph Waltz, Samuel L. Jackson, Margot Robbie, Djimon Hounsou, Jim Broadbent |
| Žanr | Fantastični filmovi, Akcioni filmovi, Avanturistički filmovi |
| Trajanje | 110 min |
| Zemlja | Kanadski filmovi, Britanski filmovi, Američki filmovi |
O čemu se radi? Ispod fraka i dalje živi divljina
John Clayton je uredno obučen i lepo vaspitan građanin viktorijanske Engleske. Bar takav utisak ostavlja već deceniju. Svi misle da je divljak u njemu zauvek nestao, a onda stiže vest: u njegovom nekadašnjem domu, Kongu, dešavaju se zle stvari. Jedan rudnik bez milosti zauzima nove teritorije i već ugrožava i njegove stare prijatelje.
Clayton se vraća i ulazi u borbu sa razornom silom civilizacije. Usput se, polako i sloj po sloj, ponovo pretvara u ono što je oduvek bio. Kako odeća spada s njega, tako ponovo postaje Tarzan, gospodar džungle i saveznik divljine. To je postavka, i više od toga ne vredi znati unapred.
Osnovna ideja mi se baš dopada. Mit o Tarzanu svi znaju: lijane, krik, Jane, majmuni. Filmadžije su sve to tokom proteklog veka izlizale do kraja. Ovde umesto toga dobijamo junaka koji je svoju legendu već proživeo, a sada mora ponovo da je navuče, hteo to ili ne. Ta zrelija, setnija polazna tačka daje filmu najzanimljivije trenutke.
Skarsgård, tihi kolos od mišića
Alexander Skarsgård je kao John Clayton, odnosno Tarzan, fizički savršen izbor i tu nema rasprave. Visok, žilav, u pokretima ima neko životinjsko strpljenje, a što je još važnije, uverljivo pokazuje da se ovaj čovek muči u sopstvenoj civilizovanoj koži. Igra sa malo reči i mnogo prepušta pogledu.
Problem je pre u tome što mu scenario često ne daje dovoljno materijala. Povučeni, introvertni Tarzan zvuči dobro kao koncept, ali je lik ponekad toliko ćutljiv da gledalac mora sam da pogađa šta se u njemu dešava. Bez obzira na to, on nije slaba tačka, naprotiv, u velikim fizičkim scenama je potpuno uverljiv.
Jane, Williams i zli kapetan
Margot Robbie kao Jane Porter donosi mnogo više vatre nego što uloga na papiru traži. Ona nije ona vrišteća dama koja čeka spas, kakvu su nas stari filmovi naučili, već ima humora i kičmu. Velika je šteta što je priča ipak povremeno gura nazad u klasičnu ulogu žene u nevolji, jer Robbie očigledno može mnogo više.
Samuel L. Jackson kao George Washington Williams je istovremeno srce filma i glavni izvor humora. On je taj koji kao autsajder reaguje na ludilo džungle, a malo ko ume kao on da jednom dobro tempiranom opaskom razbije napetu scenu. Njegov tandem sa Skarsgårdom radi iznenađujuće dobro i unosi u avanturu skoro buddy movie atmosferu.
Christoph Waltz kao kapetan Leon Rom daje tačno ono što od njega očekujemo: učtivog, odmerenog, zastrašujuće smirenog negativca. I upravo je to problem. Waltz od filma Inglourious Basterds igra tu istu figuru u različitim kostimima i ni ovde ne dodaje ništa iznenađujuće. Profesionalno, gledljivo, ali lako se zaboravi. Djimon Hounsou kao poglavica Mbonga ima snažno prisustvo, a Jim Broadbent kao premijer predstavlja prijatan, kratak predah.
David Yates i teret ozbiljnosti
Većina ljudi Davida Yatesa zna po poslednja četiri dela serijala o Harryju Potteru, i taj rukopis se oseća i ovde: hladnija paleta boja, ozbiljan ton, veliki ali kontrolisani kadrovi. Yates nije čovek za vesele avanture, više ga privlače tamnije nijanse, i Legenda o Tarzanu je ispala upravo takva.
To je istovremeno vrlina i mana. Vrlina, jer film ne želi da bude glupava nostalgična zabava i usuđuje se da u pozadinu uvede ozbiljne teme, poput kolonijalne eksploatacije. Mana, jer često nedostaju lakoća, zamah i ona oslobođena radost koja avanturističkom filmu treba. Ponekad deluje kao da film silno želi da bude važan, pa usput zaboravi da zabavlja.
I struktura je pomalo isprekidana. Flešbekovi u kojima bljeskaju slike iz Tarzanove prošlosti su lepi, ali povremeno koče priču u sadašnjosti, pa se trajanje od 110 minuta mestimično čini dužim.
Vizuelno: zadivljujuća džungla, gumene životinje
Vizuelno, film ostavlja pomešana osećanja. Pejzaži, šume obavijene maglom, reke i ogromne masovne scene su spektakularni i u njima ima prave veličine. Kada Tarzan konačno slobodno juri kroz krošnje, film zaista uhvati onaj iskonski osećaj slobode zbog kojeg volimo ovaj lik.
Kompjuterski generisane životinje, međutim, ne ubeđuju uvek. Gorile i ostale zveri su ponekad impresivne, a ponekad se vidi da su sačinjene od piksela, i to u filmu kome je odnos sa prirodom suština boli više nego u nekom filmu o superherojima. Muzika i zvučna kulisa su zato jake: zvuci džungle, bubnjevi i orkestarska pratnja dobro grade napetost.
Šta radi, a šta ne
- Radi: zrelija polazna tačka koja zaobilazi priču o poreklu.
- Radi: energija Samuela L. Jacksona i Margot Robbie.
- Radi: velike, razigrane akcione scene među drvećem.
- Ne radi: rutinski negativac Christopha Waltza.
- Ne radi: mestimično previše mračan i trom ritam.
- Ne radi: neujednačen kvalitet CGI životinja.
Tas na kraju pretegne na pozitivnu stranu, ali samo malo. Ovo je pošten, ambiciozan avanturistički film u kojem se krila i prilika za izvanredan bioskop.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji vole klasične avanturističke filmove, ali žele ozbiljniju, mračniju verziju priče, kao i za obožavaoce Skarsgårda i Margot Robbie.
- Radije preskoči ako: Ko očekuje lagan, veseo porodični film o Tarzanu, biće razočaran, a zbog nasilja i mračnog tona nije baš za male gledaoce.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Tarzan (1999), Greystoke: The Legend of Tarzan, Lord of the Apes (1984), Knjiga o džungli (2016), The Lost City of Z (2016), Mumija (1999)
Česta pitanja
Kada je izašao film Legenda o Tarzanu?
Film je premijerno prikazan 2016. godine.
Koliko traje Legenda o Tarzanu?
Film traje 110 minuta.
Ko je režirao Legendu o Tarzanu?
Film je režirao David Yates.
Ko igra Tarzana i Jane?
Johna Claytona, odnosno Tarzana, igra Alexander Skarsgård, a Jane Porter Margot Robbie. Glavnog negativca, kapetana Leona Roma, tumači Christoph Waltz.
O čemu govori Legenda o Tarzanu?
John Clayton, koji živi civilizovanim životom, saznaje da se u njegovom nekadašnjem domu, Kongu, širi nemilosrdni rudnik koji ugrožava njegove prijatelje, pa se vraća i ponovo postaje Tarzan.
Da li se i danas isplati zaljuljati se na lijanama uz ovog Tarzana?
Da, ali sa umerenim očekivanjima. Legenda o Tarzanu nije postala moderni klasik kakvom smo se mogli nadati s obzirom na glumačku postavu i početnu ideju, ali je daleko od propasti kakvom su je neki proglasili. Skarsgård je uverljiv, Robbie i Jackson unose život na platno, a ima i scena koje zaista vraćaju čaroliju gospodara džungle. Ako ti se jedne lenje večeri gleda ozbiljnija, vizuelno upečatljiva avantura, ovaj film će te pošteno uslužiti. Samo nemoj očekivati da će ostati s tobom kao velike avanture. Od mene dobija blagonaklonu, ali čvrstu sedmicu.