Pinokio recenzija: drvena lutka koja i posle osamdeset godina ume da rasplače i uplaši
Postoje bajke koje uspavljuju i postoje one koje prodrmaju. Pinokio radi i jedno i drugo, i za to ne traži dozvolu. Diznijeva drvena lutka oživljava jedne zvezdane noći, a film oko nje gradi pravi moralni zabavni park od kog se i današnji gledalac vrti u mestu. Pogledao sam ga ponovo kao odrastao čovek i moram da priznam: ovaj film je mnogo hrabriji, mračniji i lepši nego što sam ga pamtio.
Pinokio nije prašnjavi muzejski eksponat, već prelepo nacrtana i iznenađujuće oštra poučna priča, koja je i danas jedan od vrhunaca Diznijevog opusa.
Podaci o filmu
| Original | Pinocchio |
|---|---|
| Režija | Hamilton Luske, Ben Sharpsteen, T. Hee, Wilfred Jackson, Norman Ferguson, Jack Kinney, Bill Roberts |
| Uloge | Dickie Jones, Cliff Edwards, Christian Rub, Evelyn Venable, Walter Catlett, Mel Blanc |
| Žanr | Animirani filmovi, Porodični filmovi, Fantazijski filmovi |
| Trajanje | 88 min |
| Zemlja | Američki filmovi |
Usamljeni drvorezbar i želja koja se ostvaruje
Postavka je toliko jednostavna da zvuči kao dečja pesmica: Đepeto, usamljeni stari drvorezbar, napravi lutku i nazove je Pinokio. U čarobnoj noći jedna vila udahne život drvetu, i od tog trenutka mali drveni dečak kreće ka cilju koji je san svakog deteta u bajci: da postane pravi dečak od krvi i mesa. Samo što magija tu nije dovoljna. To mora da zasluži, i to hrabrošću, odanošću i iskrenošću.
E, tu dolazi obrt zbog kog Pinokio nije zašećerena bajčica: glavni junak je neverovatno naivan. Pravi glupost za glupošću, a film to ne ulepšava. Pinokio se saplićе, veruje pogrešnim ljudima, donosi loše odluke, a posledice su ponekad zaista zastrašujuće. Upravo zato je njegova priča stvarna. Ne gledamo trijumfalni pohod savršenog heroja, već dete koje na sopstvenoj koži uči šta je dobro, a šta loše.
Neću vam ništa otkrivati, ali reći ću ovoliko: ko lik zna samo iz slikovnica ili reklama, iznenadiće se koliko daleko film ide u tome da Pinokija zaista stavi na probu.
Džimini Cvrčak, najstrpljivija savest na svetu
Ako postoji lik koji krade šou, to je Džimini Cvrčak. Mudri mali drugar koji se pridruži Pinokiju da ga upozorava, usmerava i, po pravilu, uzalud se trudi. Glas Klifa Edvardsa (Cliff Edwards) u originalu je toliko topao, duhovit i ljudski da cvrčak postaje pravo srce filma. On je onaj sa kim se odrasli gledalac poistovećuje: vidi nevolju kako dolazi, pokušava da kaže nešto, a ipak ostaje uz malog drvenog dečaka kad ovaj ponovo sve upropasti.
Obožavam što Džimini nije sterilni sveznalica koji drži propovedi. Ima u njemu sujete, ima umora, ponekad se i on pokoleba, i baš zato ga je lako zavoleti. Deci je on drug, a roditeljima pomalo ogledalo: tako izgleda kad pokušavate da vaspitate nekoga ko vas baš sada ne sluša.
Ne smemo zaboraviti ni ostale. Đepeto Kristijana Ruba (Christian Rub) toliko je dobroćudan i krhak da vam se uvuče pod kožu već u prvim scenama. Plava vila Evelin Venabl (Evelyn Venable) je eterična i umirujuća. A Diki Džouns (Dickie Jones) kao glas Pinokija savršeno pogađa onaj detinji, radoznali, pomalo nepromišljeni ton zbog kog je lik istovremeno iritantan i dirljiv.
Negativci od kojih me i danas podilazi jeza
Jedna od najvećih snaga Pinokija je galerija zlikovaca. Volter Katlet (Walter Catlett) pozajmljuje glas podmuklom i nadmenom liku Poštenog Džona (u originalu „Honest John” Worthington Foulfellow), koji je otelotvorenje iskušenja: smeška se, laska i pritom već računa zaradu. Pored njega je Gideon, čije štucanje ozvučava niko drugi do Mel Blank (Mel Blanc), legenda crtanih glasova, koga većina zna po likovima iz Vornerovih Luni Tjuns crtaća.
Čarls Džudels (Charles Judels) pojavljuje se u dve uloge: on je glas i Strombolija i Kočijaša, a oba lika su toliko preteća da mlađi gledaoci mogu stvarno da se trgnu. Frenki Daro (Frankie Darro) kao Lampvik, loše društvo, donosi onaj opušteni, frajerski tinejdžerski glas na koji se naivna drvena lutka, naravno, ugleda.
Ono što mi se najviše dopada: ovi zlikovci nisu karikature. Strašni su zato što su uverljivi. Baš onakvi odrasli i loši drugovi od kojih roditelji uvek čuvaju decu, a film to pokazuje iznenađujuće otvoreno.
Sedam reditelja, jedna atmosfera: ovako izgleda ručno crtana magija
Spisak autora na prvi pogled plaši: Hamilton Luske, Ben Šarpstin (Ben Sharpsteen), T. Hi (T. Hee), Vilfred Džekson (Wilfred Jackson), Norman Ferguson, Džek Kini (Jack Kinney) i Bil Roberts (Bill Roberts) svi su potpisani kao reditelji. Sedam imena na filmu od 88 minuta? To je bio sasvim prirodan deo načina na koji su nastajali rani Diznijevi filmovi, različite celine vodili su različiti reditelji. A čudo je to što iz toga nije nastao rascepkan film od zakrpa. Pinokio je jedinstven, tečan, a atmosfera mu ostaje celovita od početka do kraja.
Vizuelno, film je jednostavno očaravajući. Sitni detalji Đepetove radionice, drveni satovi i igračke, igra svetla u zvezdanoj noći: svaki kadar izgleda kao slika. Oku naviknutom na današnju, digitalno uglačanu animaciju posebno upada u oči koliko ručnog rada i pažljivih detalja ima u njemu. Nije preterano reći da je Pinokio jedno od najlepših dela klasične animacije.
Ritam režije je, naravno, drugačiji od današnjeg porodičnog filma. Ume da se zadrži na nekoj sceni duže i pusti da slika i muzika rade svoje. Meni je to bilo pravo uživanje, ali dete naviklo na brzinu možda će na prvu biti nestrpljivije.
Gde vas osvaja, a gde ipak može biti tvrd zalogaj?
Krenimo od onoga što funkcioniše:
- Vizuelni utisak, koji se i danas nosi sa najboljim animacijama.
- Glasovi i muzika, zbog kojih likovi žive i dišu.
- Moralni ulog, koji nije samo priča: hrabrost, odanost i iskrenost ovde zaista imaju svoju cenu.
- Džimini Cvrčak, koga je nemoguće ne zavoleti.
A evo zašto od mene ne dobija desetku u svemu: priča je mestimično epizodna, skače od avanture do avanture, a naivnost glavnog junaka u jednom trenutku postaje gotovo nervirajuća. Naravno, u tome je i poenta, ali odrasli gledalac će se tu i tamo uhvatiti za glavu: „Pinokio, ozbiljno?” Pored toga, pojedini delovi filma su zaista mračni i strašni. Najmlađima se toplo preporučuje gledanje uz roditelja i kratak razgovor posle.
Ipak, ovo su više osobine nego mane. Pinokio je nastao u vreme kada je bajka još smela da bude strašna, i mislim da je baš zato ostao tako duboko urezan u sećanje gledalaca.
Zašto ga i danas treba pogledati?
S razlogom se smatra obaveznim Diznijevim klasikom, i sa tim se potpuno slažem. Pinokio nije samo nostalgija. I danas je aktuelno govoriti o tome da decu okružuje gomila iskušenja, da glasni i privlačni „drugari” ne žele uvek dobro i da laž ima posledice. Film to govori tako da vas usput zabavlja, nasmeje i na pojedinim mestima zaista potrese.
Savršen je za porodično veče uz film, naročito ako roditelj aktivno sedi pored deteta. Posle je to odlična prilika za dobar razgovor: zašto je Pinokio verovao lošim ljudima? Šta je trebalo da uradi? Šta bi mu rekao Džimini Cvrčak? Malo koji film nam ta pitanja tako prirodno stavlja u ruke.
A kao odrasli, vredi ga ponovo pogledati i sami. Biće drugačije nego u detinjstvu: videćete više Đepetove usamljenosti, lukavstva zlikovaca i toga koliko rada, ljubavi i umetnosti ima u svakom nacrtanom pokretu.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Porodicama sa decom koja su malo veća, ljubiteljima animacije i svima koji žele da vide kako je ručno crtana Diznijeva magija izgledala na svom vrhuncu. I za odrasle sklone nostalgiji ovo je obavezno ponovno gledanje.
- Radije preskoči ako: Najmlađima koji se lako uplaše, kao i onima koji podnose samo današnje, brze animacije pune šala. Njima sporiji ritam i mračniji delovi mogu biti tvrd zalogaj.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Snežana i sedam patuljaka (1937), Fantazija (1940), Dambo (1941), Bambi (1942), Pepeljuga (1950)
Česta pitanja
O čemu govori Pinokio?
Lutku usamljenog drvorezbara Đepeta jedna vila oživljava u čarobnoj noći. Pinokio mora da nauči hrabrost, odanost i iskrenost kako bi postao pravi dečak od krvi i mesa, dok ga njegov mudri drug Džimini Cvrčak pokušava da sačuva od gluposti.
Koliko traje Pinokio?
Film traje 88 minuta.
Ko je režirao Pinokija?
Film su režirali Hamilton Luske, Ben Šarpstin, T. Hi, Vilfred Džekson, Norman Ferguson, Džek Kini i Bil Roberts.
Ko pozajmljuje glas Pinokiju i Džiminiju Cvrčku?
U originalnoj verziji Pinokiju glas daje Diki Džouns (Dickie Jones), a Džiminiju Cvrčku (Jiminy Cricket) Klif Edvards (Cliff Edwards).
Kog je žanra Pinokio?
Američki animirani porodični fantastični film, jedan od klasika Volta Diznija.
Da li se i danas isplati oživeti drvenu lutku na ekranu?
Apsolutno. Pinokio je onaj redak klasik koji nije vredan zato što je star, već zato što i danas funkcioniše. Prelep je, duhovit, ponekad zastrašujući, a do kraja gradi pravi emotivni ulog. Ako ga gledate sa detetom, spremite se za pitanja. Ako ga gledate sami, spremite se da će vas Đepetova radionica i Džimini Cvrčak pratiti još danima. Kod mene ovaj film dobija čvrstu ocenu 9/10 i spada u one koje mogu da gledam uvek iznova.