Pocrvenela panda recenzija: kad je pubertet bukvalno crven i čupav
Svaki tinejdžer u nekom trenutku oseti da mu je sopstvena koža postala tesna. Pocrvenela panda hvata baš taj trenutak i umotava ga u ogromno, mekano, crveno krzno. Film Domee Shi je bučan, haotičan i strašno simpatičan, a o tome koliko je teško istovremeno biti dobra devojčica i biti svoja govori sa retkom iskrenošću.
Pocrvenela panda je jedna od najhrabrijih i najdirljivijih animacija poslednjih godina. Ponekad je preglasna, ali tačno onoliko koliko je glasna i jedna trinaestogodišnjakinja.
Podaci o filmu
| Original | Turning Red |
|---|---|
| Režija | Domee Shi |
| Uloge | Rosalie Chiang, Sandra Oh, Ava Morse, Hyein Park, Maitreyi Ramakrishnan, Orion Lee |
| Žanr | Animirani filmovi, Porodični filmovi, Komedije, Fantastični filmovi |
| Trajanje | 100 min |
| Zemlja | Američki filmovi |
O čemu govori Pocrvenela panda, bez spojlera?
Glavna junakinja je Mei Lee, trinaestogodišnjakinja puna samopouzdanja, jezičava i nepresušne energije, koja se trudi da u maminim očima bude savršeno, poslušno dete. A uz to dolazi sve što ide uz te godine: nova interesovanja, drugarstva koja preko noći postaju važnija od porodice i telo koje joj je iz dana u dan sve strasnije.
Njena mama Ming je uvek tu negde. Bukvalno uvek. Ona to zove zaštitom, a Mei, kao i svaki tinejdžer, posle nekog vremena to doživljava kao zagrljaj koji guši. Kao da sve to nije dovoljno, sledi preokret: kad god se Mei previše uzbudi, a to joj se dešava skoro stalno, pretvori se u ogromnu crvenu pandu.
To je sve što treba da znate unapred. Najveći deo filma razvija se iz ove jednostavne, a genijalne ideje, i kroz nju kaže mnogo više nego što biste u prvi mah pomislili.
Metafora oko koje se konačno niko ne okolišava
Animirani filmovi vole da pubertet obilaze na pristojnoj udaljenosti. Pocrvenela panda nije takva. Pretvaranje u crvenu pandu je otvoreno i bez stida metafora puberteta: iznenadni emotivni izlivi, sramota, želja da sakriješ ono što ti se dešava i shvatanje da se to ne može tek tako isključiti.
Mene je upravo to kupilo. Film ne drži predavanja i ne objašnjava sam sebe, nego jednostavno kaže da je to doba neprijatno, zbunjujuće i ponekad smešno, i da je to sasvim u redu. Malo je porodičnih filmova koji se usude da priđu ovoj temi ovako blizu, a da pritom ostanu zabavni od početka do kraja.
Jednako je važan i drugi sloj: odnos majke i ćerke. Ming nije zla niti je karikatura, već roditelj koji voli, strahuje i kontroliše, često sve u isto vreme. Najjači trenuci filma nisu spektakularne scene sa pandom, već oni u kojima se dve žene jednostavno ne razumeju, iako to obe silno žele.
Rosalie Chiang i Sandra Oh: dva glasa, jedan vulkan
Rosalie Chiang, koja pozajmljuje glas Mei, radi neverovatan posao. Njena Mei je istovremeno naporna, preslatka, duhovita i bolno ranjiva, dakle baš kao prava trinaestogodišnjakinja. U njenom glasu ima i tog preteranog oduševljenja i onog kratkog sloma kad se ispostavi da svet ne funkcioniše onako kako bi ona htela.
Sandra Oh je kao Ming tajno oružje filma. Ko ju je gledao u ranijim ulogama zna koliko joj leže napeti, intenzivni likovi, a ovde to brusi u zastrašujuće preciznu manijačku kontrolu upakovanu u majčinsku ljubav. Smejete joj se, a onda odjednom shvatite da negde čujete sopstvene roditelje.
Drugarice, odnosno Miriam (Ava Morse), Abby (Hyein Park) i Priya (Maitreyi Ramakrishnan), čine drugu polovinu srca ovog filma. Ta mala ekipa je glasna, čudna i potpuno odana, i retko je lepo videti animirano prijateljstvo koje nije samo dekor oko glavne junakinje. Uz njih se pojavljuju Orion Lee kao Jin Lee, Wai Ching Ho kao glas bake i Tristan Allerick Chen kao Tyler.
Domee Shi, rediteljka koja zna šta boli
Ljubiteljima animacije ime Domee Shi verovatno je poznato zbog Pixarovog kratkog filma Bao, nagrađenog Oskarom, koji je takođe govorio o odnosu majke i deteta, sa zapanjujućom emotivnom snagom. U Pocrvenelој pandi ovu temu razvija u dugometražnom formatu, i oseća se da je reč o nečemu ličnom.
Režija je energična, gotovo hiperaktivna. Gegovi se smenjuju brzo, kadrovi su puni sitnih, smešnih detalja, a pokreti likova često podsećaju na preterani, elastični stil animea. Neće se to svima dopasti, ali meni je baš to legla: film izgleda onako kako se oseća tinejdžerski mozak. Previše navijen, šaren i pomalo haotičan.
Ono što zaista cenim jeste da se Shi ne plaši da njena junakinja povremeno bude antipatična. Mei greši, sebična je, laže, a film ne žuri da je opere. Upravo zato deluje verodostojno.
Gde se panda saplete?
Ovo nije savršen film, a i ne pokušava da bude. Najveći rizik mu je upravo stil: neprestana jurnjava, glasan humor i mnogo vrištanja posle nekog vremena mogu da zamore, naročito odrasle gledaoce koji vole mirnije, melanholičnije animacije.
Treći čin se takođe više oslanja na spektakl i velike gestove nego na suptilnije emocije koje su u prvoj polovini filma tako dobro funkcionisale. To ne kvari doživljaj, ali se oseti da jačina zvuka ponekad preuzme kontrolu nad srcem.
I još nešto: film se izrazito fokusira na jedno određeno iskustvo, svet tinejdžerki. Za mene je to vrlina, ali moguće je da ga neće svi doživeti kao jednako blizak.
Kome je ova priča zaista namenjena?
Na papiru je porodični film, a zapravo je najviše napravljen za dve generacije: za tinejdžere koji upravo prolaze kroz sve što i Mei, i za njihove roditelje koji tek uče da ih puste. Ako sednu zajedno da ga gledaju, iz toga može da se rodi dobar razgovor.
Treba imati na umu da tema, telesne i emotivne promene u pubertetu, više odgovara starijoj deci, pa je sa mlađima bolje gledati ga uz roditelja i posle porazgovarati o njemu.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Tinejdžerima koji tek uče da izađu na kraj sa sopstvenim vulkanom i roditeljima koji žele da ih razumeju. I svima koji vole smelu, šarenu animaciju punu srca.
- Radije preskoči ako: Onima kojima smeta bučan, brz humor u stilu animea ili koji žele tišu, liričniju priču. Za sasvim malu decu je zbog teme manje preporučljiv.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Inside Out (2015), Luca (2021), Encanto (2021), The Mitchells vs. the Machines (2021)
Česta pitanja
O čemu govori Pocrvenela panda?
O trinaestogodišnjoj Mei Lee koja se bori sa promenama u pubertetu i prezaštitničkom majkom, a kad god se previše uzbudi, pretvara se u ogromnu crvenu pandu.
Koliko traje Pocrvenela panda?
Film traje 100 minuta.
Da li je Pocrvenela panda za decu?
Najviše odgovara starijoj deci i tinejdžerima. Sa mlađima je dobro gledati ga zajedno i posle razgovarati o pubertetu, koji je glavna tema filma.
Ko je režirao Pocrvenelu pandu?
Režirala ga je Domee Shi, a originalni naziv ovog američkog animiranog filma je Turning Red.
Ko pozajmljuje glas Mei i njenoj majci u originalnoj verziji?
Meilin Lee glas daje Rosalie Chiang, a njenoj majci Ming Sandra Oh.
Vredi li se uvući pod crveno krzno?
Po meni, apsolutno. Pocrvenela panda je ona vrsta animacije na kojoj se deca valjaju od smeha, a roditelj negde na sredini filma shvati da mu je zastala knedla u grlu. Glasna je, ponekad i previše, ali je poštena, hrabra i duhovita, i govori o stvarima o kojima većina porodičnih filmova radije ćuti.
Ako kod kuće imate tinejdžera, ili se još sećate kako je to bilo, ovaj film ne smete propustiti. Ja ga bez dvoumljenja smatram jednim od najličnijih dela moderne animacije, i nimalo mi nije žao što mi se od njega malo očupavila duša.