Anabel recenzija: najstrašnija lutka koja se nikad ne pomeri
Postoje lutke koje ne biste skinuli s police ni u prodavnici, a postoji Anabel, koju vam neko još i pokloni. Najupečatljivija sporedna junakinja filma Prizivanje dobila je 2014. svoj film, i iako je lice lutke i dalje besprekorno zastrašujuće, priča oko nje uglavnom učtivo kuca na vrata umesto da ih razvali. Ipak, za kišno jesenje veče može da posluži iznenađujuće dobro.
Atmosferičan i korektno izveden horor o lutki, ali previše predvidljiv. Svoju slavu više duguje porcelanskom licu glavne junakinje nego scenariju.
Podaci o filmu
| Original | Annabelle |
|---|---|
| Režija | John R. Leonetti |
| Uloge | Annabelle Wallis, Ward Horton, Tony Amendola, Alfre Woodard, Eric Ladin, Kerry O'Malley |
| Žanr | Horor filmovi |
| Trajanje | 99 min |
| Zemlja | Američki filmovi |
Poklon koji je trebalo vratiti
Postavka je klasična, gotovo školska. Džon Form iznenadi svoju trudnu suprugu Miju starom lutkom. Lep gest, bar dok jedne noći u dom mladog para ne upadnu članovi satanističke sekte. Posle napada ne ostaju samo krv i bol, već i nešto mnogo gore od samih uljeza: u kući se oslobađa sila, a ta sila ima lice. Lice Anabel.
Toliko vredi znati unapred, i iskreno, toliko je i dovoljno. Film se ne oslanja na preokrete, već na onaj osećaj koji polako steže, da dom koji smo smatrali sigurnim, i to usred iščekivanja bebe, odjednom postaje neprijateljska teritorija. Ta kombinacija ranjive buduće majke i nevidljive pretnje stari je i proveren horor recept, a film ni ne krije odakle crpi inspiraciju.
Mija, Džon i lutka koja svima krade scenu
Glavnu ulogu, Miju, igra Anabel Volis, a već samo poklapanje imena je mala kosmička šala kojoj se ekipa sigurno dobro nasmejala. Volisova je simpatična i uverljiva kao uplašena žena koja sve više ostaje sama, a veliki deo filma zapravo se odvija na njenom licu: gledamo kako sumnja polako sazreva u izvesnost. Uz nju je Vord Horton kao Džon, dobronamerni ali pomalo zapostavljeni muž, čiji lik nažalost ne dobija mnogo slojeva.
Od sporednih uloga izdvaja se Evelin koju tumači Alfri Vudard, glumica koja i u jednoj ili dve scene ume liku da da težinu. Toni Amendola kao otac Perez donosi obaveznu figuru sveštenika bez koje horor retko prolazi, Erik Ledin igra detektiva Klarkina, a Keri O'Mali i Brajan Hau pojavljuju se kao bračni par Higins. Uredna, solidna podela uloga, ali da se ne lažemo: šou ionako krade lutka, i to bez ijednog pokreta lica.
Snimatelj u režiserskoj stolici
Film je režirao Džon R. Leoneti, koji je ranije radio kao direktor fotografije, između ostalog i na filmu Prizivanje Džejmsa Vana, odakle lik Anabel i potiče. Ta pozadina se jasno vidi: kadrovi su pažljivi, kompozicije promišljene, a stara kuća, mračni hodnici i polumračna dečja soba izgledaju tačno onako kako treba u dobrom filmu o ukletoj kući. Leoneti zna gde da postavi kameru da bi gledalac počeo da pretražuje ivice kadra.
Gde je manje siguran, to je ritam. Film često predugo gradi napetost istim sredstvima, pa kad konačno treba da dođe eksplozija, već smo pogodili odakle će stići. Kao da režiser više veruje svojim slikama nego sopstvenoj priči. Što je donekle i razumljivo.
Kada funkcioniše: spori, tihi strah
Budimo pošteni: neke scene su baš dobro pogođene. Najjači trenuci filma su oni u kojima se gotovo ništa ne dešava, samo je neki predmet na pogrešnom mestu, samo se iz susedne sobe čuje zvuk, samo lutka gleda malo drugačije nego malopre. Ovakav minimalistički horor ostaje u glavi mnogo duže od bilo kog glasnog prepada.
- Atmosfera: starinski nameštaj i topla, a opet zagušljiva paleta boja filmu odlično pristaju.
- Zvuk: škripa, tišina i iznenadna buka mestimično su dozirani majstorski.
- Sama lutka: prosto prelepo ružna. Dovoljno je pogledati je.
Gde posrće: predvidljivo plašenje
Problem je u tome što film previše često poseže za najjeftinijim trikom, naglim glasnim skokom. To neko vreme pali, ali gledalac posle izvesnog vremena nauči koreografiju i unapred se zgrči, što ubija upravo iznenađenje. Scenario je uz to prilično šablonski: likovi donose loše odluke tačno tamo i onda gde to propisuje pravilnik horor filmova.
Onima kojima je Prizivanje bilo prvi susret sa ovim svetom upašće u oči koliko je ovde porodica plića i manje bliska. Tamo smo brinuli za likove, ovde više za sopstveni mir. S druge strane, trajanje od 99 minuta je prijatno zbijeno i film ne razvlači nepotrebno ono što ima da kaže.
Horor o lutkama, jedna od najstarijih noćnih mora
Zašto porcelanska lutka uopšte toliko dobro plaši? Zato što je poznata, ima ljudski oblik, a ipak nije živa. Nalazi se tačno između, i baš taj međuprostor gledaocu stvara nelagodu. Istorija filma puna je tog straha, od Čakija iz Dečje igre do lutaka koje sede na policama u starim filmovima o ukletim kućama. Anabel se uklapa u tu tradiciju i u svojim najboljim trenucima je i dostojna.
Motiv trudnoće je od Rozmarine bebe jedno od najjačih oružja horora: telo koje više nije samo naše, budućnost koja je ugrožena i okolina koja nam ne veruje. Film ovu nit vešto koristi, iako je ne iscrpljuje do kraja.
Kome ga preporučujemo?
- Za tebe je ako: Za one koji vole klasičan horor o ukletim kućama koji se polako gradi, i koje je svet Prizivanja već jednom uvukao. Idealan film za zajedničko veče u zamračenoj sobi.
- Radije preskoči ako: Ko traži originalne preokrete, duboke likove ili sveža rešenja, biće razočaran. I naravno, oni kojima i kod kuće na polici sedi neka stara lutka.
Ako ti se dopada, pogledaj i: Prizivanje (2013), Rozmarina beba (1968), Dečja igra (1988), Sinister (2012), Isterivač đavola (1973)
Česta pitanja
Kada je izašao film Anabel?
Film je premijerno prikazan 2014. godine.
O čemu govori Anabel?
Džon Form pokloni staru lutku svojoj trudnoj supruzi Miji. Jedne noći u njihov dom upadaju članovi satanističke sekte, a posle napada u kući se oslobađa nešto užasno: Anabel.
Koliko traje Anabel?
Film traje 99 minuta.
Ko je režirao Anabel?
Film je režirao Džon R. Leoneti.
Ko igra glavne uloge u filmu Anabel?
Miju Form igra Anabel Volis, Džona Forma Vord Horton, a pored njih glume i Alfri Vudard, Toni Amendola i Erik Ledin.
Da li vredi večeras pustiti Anabel u dnevnu sobu?
Ako ne očekujete da neko iznova izmisli horor, već lepo snimljenu, atmosferičnu i mestimično zaista jezivu priču o lutki, onda da. Anabel nije remek-delo i nikada zaista ne izlazi iz senke Prizivanja, ali porcelansko lice glavne junakinje toliko je ikonično da film izvlači i kroz slabije trenutke. Ugasite svetlo, sedite i ne gledajte prema polici. Ona vas ionako već gleda.